<?xml version='1.0' encoding='utf-8' ?>
<!--  If you are running a bot please visit this policy page outlining rules you must respect. http://www.livejournal.com/bots/  -->
<rss version='2.0' xmlns:lj='http://www.livejournal.org/rss/lj/1.0/' xmlns:media='http://search.yahoo.com/mrss/' xmlns:atom10='http://www.w3.org/2005/Atom'>
<channel>
  <title>Акс-Садо</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/</link>
  <description>Акс-Садо - LiveJournal.com</description>
  <lastBuildDate>Tue, 01 Apr 2008 15:42:58 GMT</lastBuildDate>
  <generator>LiveJournal / LiveJournal.com</generator>
  <lj:journal>aks_sado</lj:journal>
  <lj:journalid>9183863</lj:journalid>
  <lj:journaltype>personal</lj:journaltype>
  <atom10:link rel='hub' href='http://pubsubhubbub.appspot.com/' />
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/24287.html</guid>
  <pubDate>Tue, 01 Apr 2008 15:42:58 GMT</pubDate>
  <title>Сизнинг компьютерингизда анатомия асослари</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/24287.html</link>
  <description>&lt;b&gt;Янги компьютер дастури инсон вужудига уч ўлчамли саёхат максадида тери остига назар солади.&lt;/b&gt; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;img src=&quot;http://www.sciam.com/media/inline/A97EB868-BB61-DEDB-0B40903E73813FEA_1.jpg&quot; title=&quot;&amp;lt;strong&amp;gt;THE VISIBLE BODY:&amp;lt;/strong&amp;gt; New software visualizes the humanbody using sophisticated computer graphics to show how more than 1,700anatomical structures--including major organs and systems--worktogether.&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Анатомия бўйича хар кандай дастурдан хам кўра том маънода чукуррок билимларни таклиф килувчи the Visible Body (инглизчадан “зохирий жисм”) Интернет тизимидаги инсон танасининг 3D (уч ўлчамли) интерактив моделини талабалар, ўкитувчилар ва согликни саклаш сохаси мутахассисларига мўлжалланган. Newton, Mass. томонидан ишлаб чикилган дастур мукаммал компьютер графикаси иштирокида инсон танасида 1,700 дан ортик анатомик структураларнинг - шу жумладан, асосий органлар ва тизимларнинг – биргаликдаги фаолиятини намойиш килади. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Айрим суратларда органлар ёки тана кисмларини аник гавдалантириш максадида алохида кўрсатилиб, бу нарса анатомияни ўрганишда ёки жарохатни тушунтириб беришда кўл келади. Macromedia Flash ва Anark Client “плаг-ин” лари билан таъминланган Internet Explorer браузери билан юклаб олинган дастур оркали суратларни 3D билан 360 даражали кўриш кенглигида айлантириб томоша килишингиз мумкин. Ушбу дастурнинг келгусидаги версияларида фойдаланувчилар ўз холатлари ва мумкин бўлган муолажа хусусида чукуррок тушунчага эга бўлишларини кўзда тутган холда турли одам моделлари, шунингдек тиббий патология ва муолажа хакида маълумотлар жойлаштирилиши кўзда тутилган.   &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;The Visible Body сайти: &lt;a href=&quot;http://www.visiblebody.com/&quot;&gt;http://www.visiblebody.com/&lt;/a&gt; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.sciam.com/article.cfm?id=gross-anatomy-visible-body&quot;&gt;Манба&lt;/a&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/24287.html</comments>
  <category>Фан ва техника</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>1</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/23813.html</guid>
  <pubDate>Sun, 27 Jan 2008 18:24:19 GMT</pubDate>
  <title>БЕНЖАМИН ФРАНКЛИН ВА УНИНГ АФОРИЗМЛАРИ</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/23813.html</link>
  <description>&lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;&lt;i&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Мухтасар ифодаланган ўткир фикр хаётни &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;&lt;i&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;яхшилашга кўп хизмат килади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;&lt;i&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;font-size: 8pt;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;i&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Цицерон&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;font-size: 12pt; font-family: &amp;quot;Times New Roman&amp;quot;;&quot;&gt;Америка давлат арбоби ва олими Бенжамин Франклин 1706 йил 17 январда хунарманд оиласида дунёга келган. У 10 яшарлигидан отасининг устахонасида, кейинчалик акасининг босмахонасида ишлаб бошлади. 1723 йилда Филаделфияга кўчиб ўтганидан бироз вакт ўтиб, бир ярим йил Лондонда истикомат килди. Филаделфияга кайтиб келгач, 1727 йилда ўз босмахонасини ташкил килган. Франклин ўзининг бўш вактини ўкиб-ўрганишга сарфлаб, ўз даврининг энг ўкимишли кишиларидан бирига айланди: мустакил равишда лотин, француз, италян ва испан тилларини ўрганди, физика билан жиддий шугуллана бошлади. Франклин ташаббуси билан 1729—1748 йилларда “Пенсилвания газетаси”, 1732-1758 йилларда “Факир Ричард алманахи” йилномаси нашр этилди. &lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;div class=&quot;ljcut&quot; text=&quot;Давоми...&quot;&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify; text-indent: 17.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бундан ташкари, у Филаделфияда Шимолий Америка колонияларидаги дастлабки оммавий кутубхона, Америка фалсафа жамияти, Филаделфия академиясининг асосчиси хисобланади. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;Франклин 1737 йилдан Пенсилвания, 1753-1774 йилларда Шимолий Америка колониялари почтмейстери вазифасида хизмат килган. 1775 йилгача Лондонда ушбу колониялар вакили сифатида иш юритди. 1776 йилда Мустакиллик Декларациясини тузишда, кейинчалик Парижда АКШнинг халкаро мавкеини мустахкамлашда ўз хиссасини кўшди. Франклин 1785 йилда Пенсилвания штати конунчилик мажлиси президенти этиб сайланади. Икки йилдан сўнг АКШ Конституциясини ишлаб чикишда иштирок этди. У кора танлиларни куллик исканжасидан озод этиш фаол тарафдори бўлиб, 1790 йилда Конгрессга шу хакда чакирикнома ёзган. Ўша йилнинг апрелида 84 ёшли Бенжамин Франклин Филаделфия шахрида вафот этди.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;Ўз даврининг йирик олими бўлган Франклин Адам Смитдан ярим аср илгари мехнат киймати назариясини ишлаб чикди. Табиатшунос сифатида шторм хосил килувчи шамол (норд-ост) келиб чикишини тушунтириб берди. Унинг иштирокида Гольфстрим окими тезлиги, кенглиги ва чукурлиги ўлчанди ва харитага туширилди. Олимнинг асосий тадкикотлари физика сохасида бўлиб, турли материалларнинг иссикликни ўтказиши, парланиш жараёнида суюкликнинг совуши, овознинг сувда ва хавода таркалиши ва шу каби бошка ходисаларни ўрганган. Олим хозирда барчамизга маълум электр кучланиш холати белгилари “+” ва “-” ни муомалага киритди, яшиннинг электр табиатини исботлади; яшинкайтаргич, кўча фонарлари учун лампалар, тежамкор “франклинча иситгич”, ўзига хос мусика асбоби, порох портлатиш учун электр учкунидан фойдаланиш ва хоказоларни ихтиро килди. Франклиннинг илмий хизматлари халкаро микёсда кенг тан олинган.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify; text-indent: 17.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бенжамин Франклин номи билан &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;боглаб келтириладиган афоризмлар кўпчилигимизга маълум. Улар хаётнинг турли жабхаларини камраб олиб, бугунги кунимизда хам ўз ахамиятини йўкотмаган. Бу киска, тугал фикрлар асосан “Факир Ричард алманахи”да чоп этилган бўлиб, Франклиннинг ўзи айтганидек, уларнинг кўпчилиги “асрлар ва халклар донишмандлиги”дан олинган. Бу афоризмларда диний китоблар, кадимги донишмандлар ўгитлари, маколлар тўпламларининг акс-садосини илгаш мумкин. Шунга карамай, турли сохалар билимдони, табиатан ихтирочи ва мусикачи бўлган Франклин кўхна хакикатларга янгича бир шакл ва оханг беришга муваффак бўлди. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;Франклин хаётда зарур бўлган 13 фазилат рўйхатини тузган эди. Булар: &lt;u&gt;вазминлик, сукут, тартиблилик, собитлик, тежамкорлик, тиришкоклик, самимийлик, одиллик, меъёрни билиш, озодалик, хотиржамлик, тўгрисўзлик ва камтарлик&lt;/u&gt;. Бу афоризмларда ушбу фазилатларга бот-бот ёургу берилишига азиз ўкувчилар хам гувох бўлишлари мумкин. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;Биз куйида машхур олим ва давлат арбобининг афоризмларидан айримларини кичик туркумларга бўлган холда эътиборингизга хавола этмокдамиз. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Битта бугун иккита эртанги кундан афзал. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Агар вактни энг кимматли нарсалардан бири десак, уни бехуда сарфлаш энг катта исрофгарчилик бўлиши керак. Негаки, йўкотилган вакт асло кайтмайди. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;Узок умр мазмундор бўлмаслиги мумкин, аммо мазмундор умр шубхасиз узок умрдир.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Хаётни севасизми? Унда вактингизни зое кеткизманг, чунки у хаётингизни ташкил килади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;Умрни узайтириш учун маишатингизни камайтиринг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;***&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Дам олишни кўзласангиз, вактдан окилона фойдаланинг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;Б&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;у дунёда хеч нарса ўлим ва соликчалик бегумон эмас. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;/span&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Мен ўз хаётимни бошдан охир яна бир бор яшаб ўтиш имкониятидан воз кечмаган бўлар эдим. Аммо бунинг учун, иккинчи нашрда биринчисининг хатоларини тўгрилаш учун муаллифлар фойдаланадиган хукукни сўраб олган бўлардим.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;***&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;Узок яшашдан кўра яхши яшашни кўпрок тиланг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Истамас экансиз унут бўлмокни, &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бу жисм тупрокда колган захоти; &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ўкишга муносиб нарсалар ёзинг, &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ёзишга муносиб ё ишлар килинг. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Мухтарам ўкувчи, ёдда тутингки, вакт бу пул демакдир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;      &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;br /&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Кудук куриганда сувнинг кадрини биламиз. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;***&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;  &lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Мехнат бахтнинг отасидир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;***&lt;br /&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Иш билан банд одамнинг уйида бекорчилар камдан-кам мехмон бўлишади. Зеро, кайнаётган козонга пашшалар айланмайди. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Уйкудаги тулки парранда тутмас. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ишлаётган одам бахтли, бекорчи эса бадбахтдир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Танани мехнат чарчатгандан кўра ялковлик занги тезрок емиради.&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Кўлкоп кийган мушук сичкон тута олмайди. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ўз ишларингизни бошкаринг, акс холда улар сизни бошкаради. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Биз жуда тез кариймиз, аклимиз эса жуда кеч киради. Умр фожиаси ана шунда. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;***&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Гайрат ва изчиллик билан хамма нарсага эришиш мумкин. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Яхши бажарилган иш яхши айтилган сўздан маъкулрок. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ким бадавлат? Ўз насибасидан мамнун киши. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бойликни кўпайтирган киши ташвиш хам орттиради. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Пул шу вактга кадар хеч кимни бахтли килмаган, бундан кейин хам килмас. Унинг табиатида бахт келтирувчи хеч нарса йўк. Пул канчалик кўп бўлмасин, одамзод унинг янада кўпрок бўлишини хохлайди. У битта бўшликни тўлдириб, иккинчисини хосил килади. Бир истакни кондириб, бошка йўл билан шу истакни иккига, учга кўпайтиради. Бир доно кишининг айтганини ёдингизда тутинг: “Серташвиш катта хазинадан кўра Роббидан кўркиб, камига каноат килиш яхширокдир”.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Хамма нарсани пул хал килади, деган одамнинг пул эвазига хеч нарсадан кайтмаслигини гумон килавериш мумкин. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Кичик харжлардан эхтиёт бўлинг – кичик ёрик улкан кемани чўктиради. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Даромадингиздан харажатингиз кам бўлса, фалсафа тоши кўлингизда экан.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бой бўлишни хохласангиз, хам топиш, хам тежаш хакида ўйланг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Билингки, пул кўпайиш хусусиятига эга. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Таълим кўрмаган дахо кондаги кумуш кабидир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Илмга килинган сармоя хамиша ўзини ортиги билан коплайди. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Болага биринчи дарс бўйсуниш дарси бўлсин. Иккинчиси учун нимани мухим топсангиз, ўша бўла колсин. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Фарзандларингизга шундай тарбия берингки, улар ўз-ўзини назорат килиш, хис-туйгу, нохолислик ва номакбул майлларга йўл бермасликка одатлансинлар. Ана шунда сиз уларни келажакдаги укубатлар ва жамиятни бўлгуси жиноятлардан халос этган бўласиз.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Одам истеъмол килгани эмас, хазм килгани хисобига яшайди. Бу холат хам танага, хам аклга тегишли. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Истеъдодни яширманг, у фойдаланишингиз учундир. Сояда куёш соатидан нима фойда? &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Насихатнинг яхшиси ибрат кўрсатишдир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Тажриба - дарслари огир мактаб. Шу билан бирга, ўрганиш учун ягона мактабдир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бўлмагур одатдан воз кечишдан кўра, унинг олдини олмок осонрокдир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бизнинг ножўя килмишларимиз солиги давлатникидан ошиб тушади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Тим шунчалар билимдон эдики, отнинг номини тўккиз тилда айта оларди; шунчалар нодон эдики, миниб юришга сигир сотиб олди. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Мих йўклигидан така йўколди; така йўклигидан от йўколди; от йўклигидан сувори душман кўлига тушиб, катл этилди. Буларнинг хаммаси такамихга эътиборсизлик туфайли содир бўлди. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ножўя кадам окибатини бартараф этиш мумкиндир, аммо тилнинг хатосини тузатиш амри махол. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;***&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Изма-из келадиган истакни кондиришдан кўра унинг биринчисини сўндириш осонрок &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бошкалардан фазилат, ўзингиздан камчилик изланг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ялковлик ўргимчак тўрларидек бошланиб, темир занжирларга айланади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ялковлик хамма ишни кийинлаштиради, тиришкоклик эса осонлаштиради. Уйкудан кеч турган кун бўйи тинмаса-да, ўз ишини тунгача хам тугата олиши кийин. Ялковлик шу кадар секин харакатланадики, кашшоклик унга тезда етиб олади. &lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Хазил билан душманни дўстга айлантириб бўлмайди, аммо дўстни душманга айлантириш осон. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Одатда жахл бесабаб бўлмайди; аммо камдан-кам холларда асосли бўлади.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Керакли сўзни ўрни келганда айтишдан ташкари, кийинрок бўлса хам, хиссиёт голиб келган пайтдаги калтис гапни ичингизга ютишни хам билинг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Адоват билан бошланган иш шармандалик билан якунланади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;***&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Манманликнинг нонуштаси Хашамат билан, тушлиги Кашшоклик билан, окшоми эса Хорлик билан ўтди. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ўзингизга керакмас нарсани сотиб олар экансиз, хали замон ўзингизга кераклисини сотадиган бўласиз. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Ўз аклини яшира олмаган нодондир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Аклли одам маслахатга мухтож эмас; нодонга эса бу ортикча. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Акл керак жойда хамма нарса керак. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Кўп гапирган кўп адашади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Бошкалар учун хеч нарса килмаслик ўз жонига касд килиш билан баробар. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Хеч качон яхши уруш ёки ёмон тинчлик бўлмаган. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;***&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Сукут хар доим хам доноликдан эмас, аммо сафсата хамиша нодонлик белгиси. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Шиша, чинни ва обрўни парчалаш осон, аммо тўлигича тузатиб бўлмайди. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;***&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Кичик зарбалар – &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Кулар эманлар. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Шовкин кўпи араванинг энг ёмон гилдирагидан чикади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Вактинча хавфсизлик учун озодликни бой берадиганлар на хавфсизликка ва на озодликка сазовор.&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Уч киши сирни саклаши мумкин, качонки улардан иккиси дунёдан ўтган бўлса. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Узр сўрашга уста одамнинг бошка ишларда хам уста бўлиши амри махол. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Тайёргарлик чогида хато килсангиз, хато килишга тайёргарлик кўрибсиз. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Барчага адолатли, кўпчиликка хушмуомала, озчиликка таниш, бир кишига дўст бўлинг; хеч кимга душман бўлманг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;/span&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Сизга яхшилик килган киши ўзингиз яхшилик килган бошка бировга караганда сиз учун яна бир хайрли иш килиши эхтимоли кўпрокдир. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;***&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Дўст танлаганда шошилманг, алмаштиришда ундан-да мулохазали бўлинг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Кишининг уч содик дўсти бор: ёши ўтган рафика, кари ит ва тайёр пул. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Кўшнингизни яхши кўринг, аммо орадан деворни олманг. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;*** &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Сохта дўст ва соя куёш чараклаб турганидагина бизга хамрох бўлишади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;i&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;i&gt;Инглиз тилидан &lt;/i&gt;&lt;/b&gt;&lt;b&gt;&lt;i&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;i&gt;Отабек &lt;/i&gt;&lt;/b&gt;&lt;b&gt;&lt;i&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Гуломов таржимаси. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;&lt;i&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/p&gt;  &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;margin-left: 212.4pt;&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt; &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;  &lt;/div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/span&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/23813.html</comments>
  <category>Тафаккур гулшани</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/23692.html</guid>
  <pubDate>Wed, 19 Sep 2007 10:51:29 GMT</pubDate>
  <title>Интернет зонтикларда хам ўрнатилади</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/23692.html</link>
  <description>&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;lj-embed id=&quot;1&quot; /&gt;&lt;br /&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;Дунё “ўргимчак тўри”га аввалида компьютерлар, кейин телефонлар тушиб колган бўлса, эндиликда карабсизки, зонтиклар хам унинг “чангалида”. Шу билан, ихтирочиларнинг ваъда килишича, хар кандай об-хаво шароитида хам сизга яхши кайфият таъминланган бўлади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;Симсиз Интернет кўмагида зонтик фотосуратларни юклаб олади ва ўз эгасига кўрсатади. Киши ўзи туширган суратларни хам кўраверса бўлади, чунки комплектга ракамли фотоаппарат хам киради. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;    &lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&amp;nbsp;&lt;/o:p&gt;Шунингдек, бу зонтик билан адашиб хам колмайсиз. Унда ракамли компас ва &lt;/span&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;&quot;&gt;GPS&lt;/span&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot;&gt; &lt;/span&gt;тизими &lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;ўрнатилган&lt;/span&gt;. Керакли жой харитасини шундоккина бошингиз&lt;span style=&quot;&quot;&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;узра к&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt;ўришингиз мумкин бўлади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;НТВ хабари. &lt;br /&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;&quot;&gt; &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/23692.html</comments>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/23473.html</guid>
  <pubDate>Thu, 07 Jun 2007 12:02:27 GMT</pubDate>
  <title>Мухаммад - Британияда энг машхур иккинчи исм</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/23473.html</link>
  <description>&lt;strong&gt;&quot;Мухаммад Британияда тугилган чакалок ўгил болаларга энг кўп кўйилаётган иккинчи исм. Биринчи ўринда Жек исми. Бирок Times тадкикотларига кўра, келгуси йил Мухаммад биринчи ўринга кўтарилади&quot;, деб ёзади Times рўзномаси.&lt;/strong&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Агар Мухаммад исмини инглиз тилида ёзишнинг 14 шаклини жамлаганда, ўтган йили 5991 чакалокка ушбу ном берилган, энг кўп берилаётган номлар орасида Томасни учинчи ўринга, Жошуа ва Оливер номларини яна пастга туширган, деб ёзади Times. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://www.bbc.co.uk/uzbek/news/story/2007/06/070606_muhammad.shtml&quot;&gt;Давомини ўкинг &amp;gt;&amp;gt;&lt;/a&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/23473.html</comments>
  <category>Жамият хаёти</category>
  <category>Ислом дини</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/23097.html</guid>
  <pubDate>Thu, 07 Jun 2007 05:01:16 GMT</pubDate>
  <title>Ajoyibu g&apos;aroyib</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/23097.html</link>
  <description>&lt;p&gt;“ASABNI ASRANG!” &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Xo‘sh, asablaringiz taranglashdimi? Hamma narsa joningizga tegdimi? Xitoyda joylashgan maxsus barga kiring-da, alamingizni ofitsiantlardan olavering! Aytishlaricha, shu barda ofitsiantlarni kaltaklashga rasman ruxsat etilgan ekan. &lt;br /&gt;Aniqroq aytiladigan bo‘lsa, ular sizni xafa qilgan odamga o‘xshab kiyinib, bemalol o‘zlarini sizning mushtlaringizga tutib berishadi. Faqat bir narsani unutmaslik kerak. Barga kiradigan mijozlar asosan ayollar. Yigirma nafar ofitsiant esa, jismoniy tayyorgarlikka ega bo‘lgan erkaklardir. Shunday ekan, baribir kuchlar teng kelmaydi. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&amp;gt;&quot;&amp;gt; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;FIDEL KASTRONI KIM DAVOLADI? &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Severodvinskda yashovchi garmonchi yigit Vyacheslav Nikitin bir paytlar Kubadagi janglarda ishtirok etgan. O‘sha mahalda u ansambl tarkibida kubaliklar uchun katta kontsert bergandi. Kontsertda Fidel Kastro ham ishtirok etib, Nikitinni yoqtirib qolgandi. Shundan beri Vyacheslav unga bir umr hurmat bilan yashab keldi. Kuba dohiysining yaqinda kasallanganidan xabar topgach, yaqin do‘stlarini yoniga olib Fidel Kastro sharafiga katta kontsert tashkil etdi. Mana shu kontsertdan so‘ng u sog‘ayib ketadi, deya ishonishdi. Qarangki, haqiqatan kontsert o‘tgach, Fidel Kastro oyoqqa tura boshlagani to‘g‘risida eshitishdi. Nikitin bunga faqat chin dildan berilgan kontsertgina sabab ekaniga qattiq ishondi. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;AMERIKA FOJIASI&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;O‘n olti yashar amerikalik qiz Jaklin qo‘shaloq falokatga yo‘liqdi. Avvaliga mashinasini to‘ppa-to‘g‘ri daraxtga olib borib urdi. Ba’zi joylari jarohatlandi ham. Faqat mashinadan chiqib ketishning ilojini qila olmasdi. Aksiga olgandek, o‘sha daraxtda asalari uyasi bor ekan. Ular birdan to‘zib chaqirilgan o‘t o‘chiruvchilarni, vrachlarni, politsiyachilar-u Jaklinning o‘zini ham chaqa ketishdi. Ari chaqib og‘ir ahvolga kelib qolganlarning barchalarini kasalxonaga yotqizishdi. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;AHMOQQA TAVBA NE HOJAT?! &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Yaqinda Germaniyaning Aaxen shahri politsiya mahkamasiga 44 yoshli bir ayol kechasi qo‘ng‘iroq qilib, eri ustidan shikoyat qildi. Hayron bo‘lgan politsiyachilar voqea joyiga yetib borishdi. Hech qanday jinoyat sodir etilmabdi. Shunchaki... Er-xotin ikki-uch oydan beri urishib qolganliklari sababli alohida-alohida uxlasharkan. Toqati toq bo‘lgan ayol kechasi erining yoniga kirsa, u ochiqdan-ochiq haydab solibdi... &lt;br /&gt;Politsiyachilar kula-kula bu uyni tark etishdi. Chunki hech qanday jinoiy ish qo‘zg‘atishga hojat yo‘q edi. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;KIM KO‘P PUL TOPADI? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Buyuk Britaniyada turli kasb egalarining o‘rtacha yillik maoshi to‘g‘risida ma’lumot e’lon qilindi. &lt;br /&gt;Kutilganidek, birinchi o‘rinni yirik kompaniyalarning direktorlari va boshqaruv kengashlari a’zolari egallashdi. Ularning o‘rtacha yillik daromadi 171 000 funtni tashkil etdi. Darvoqe, bu miqdorga ko‘p hollarda maosh miqdorining yuz foiziga teng bo‘ladigan va&amp;nbsp; “bonus” deb ataladigan turli qo‘shimcha daromadlar kiritilmagan. &lt;br /&gt;Keyingi o‘rinni diplomli shifokorlar egallab turishibdi. Ularning o‘rtacha yillik maoshi 82 ming funtni tashkil etgan. Uchinchi o‘rinni esa yiliga 80 ming funt daromad qiladigan brokerlar band qilib turishibdi. &lt;br /&gt;Faxrli “uchlik”dan keyingi o‘rinlarni moliya menejerlari, davlat xizmatchilari va uchuvchilar egallashgan. Ular yiliga o‘rta hisobda&amp;nbsp; 60 ming funt maosh olishadi. Advokatlar, statistlar va ofitserlar yiliga 50 ming funtlik maosh bilan ro‘yxatning keyingi pog‘onasida turishibdi. &lt;br /&gt;Navbatdagi qatorni yiliga 40,5 ming funt maosh oladigan maktab o‘qituvchilari band qilishgan (quyi sinflar o‘qituvchilari 10 ming funt kam olishadi). &lt;br /&gt;Britaniya jurnalistlari, odatda, yiliga to‘lanadigan 32 ming funtlik maosh bilan kifoyalanishadi. Biroq maosh miqdori muxbirning malakasiga bevosita bog‘liq. Deylik, universitetni endi bitirib kelgan yosh jurnalist ishni yiliga 12,5 ming funt maosh olishdan boshlaydi. &lt;br /&gt;Ro‘yxat oxirini yiliga 25 ming funt oladigan elektriklar, 20 ming oladigan g‘isht teruvchilar egallashgan. Avtomobil haydashni o‘rgatadigan instruktorlar ham taxminan shuncha olishadi. &lt;br /&gt;Nihoyat, eng kam maosh oladigan kasb sifatida Buyuk Britaniyada hamon barmenlar va ofitsiantlar (11 ming funt) qolishmoqda (barmen va ofitsiantlar oladigan katta miqdordagi “choy puli” rasmiy maosh miqdoriga qo‘shilmaydi). &lt;br /&gt;Ro‘yxatning eng oxirga qatorini esa yiliga&amp;nbsp; 10 420 funt maosh oladigan park xizmatchilari band qilib turishibdi. &lt;br /&gt;Eslatib o‘tamiz, Buyuk Britaniyada to‘liq stavkada ishlaydigan xodimning yillik o‘rtacha maoshi 28 ming funtni tashkil etadi. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;KONGRESS YANGI QONUN QANChAGA TUShIShINI HISOBLADI &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;AQSh senatida katta bahs-munozaralarga sabab bo‘lgan immigratsiya haqidagi yangi qonunni hayotga tatbiq etish yaqin o‘n yil ichida davlat g‘aznasiga 126 milliard dollarga tushadi, degan xulosaga kelgan Kongressning byudjet komissiyasi. &lt;br /&gt;Mutaxassislarning hisob-kitoblariga qaraganda, 50 milliard dollarga yaqin mablag‘ yangi qonun asosida huquqiy maqomga ega bo‘lgan muhojir ishchilar uchun to‘lovlarga sarflanadi, to‘rt milliard dollarga yaqin mablag‘ Meksika bilan chegarani mustahkamlashga ketadi. Bundan tashqari, immigratsiya va chegara xizmati tizimini kamida 30 mingga yaqin yuqori malakali kadrlar bilan ta’minlashga to‘g‘ri keladi. &lt;br /&gt;Byudjet qo‘mitasining ma’ruzasi migratsiya islohotining moliyaviy tomonlarini har tomonlama asoslab bergan. Ekspertlar mazkur ma’ruza Kongressdagi ushbu qonun tarafdorlari va qarshilari o‘rtasidagi kurashni yanada kuchaytiradi, deya taxmin qilishmoqda. &lt;br /&gt;Eslatib o‘tamiz, mazkur qonun loyihasi Senat tomonidan 2006 yilning may oyida tasdiqlangan edi. Ammo vakillar palatasining respublikachilardan iborat qismi bu qonunning qabul qilinishiga qarshi chiqdi va qonunning o‘zlari ishlab chiqqan muqobil variantini taklif etdi. Respublikachilar taklif etgan qonun avvalgi qonunga faqat mamlakatning janubiy qismida himoya inshootlari barpo etish haqidagi bandi bilangina mos kelardi. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;IRLANDIYADA ABADIY DVIGATEL IXTIRO QILINDIMI? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;O‘tgan juma kuni Irlandiyaning Steorn kompaniyasi termodinamikaning energiya saqlanishi haqidagi birinchi qonunini chippakka chiqaradigan qurilma yaratganini e’lon qildi. Bayonotda alohida qayd etilishicha, yangi texnologiya “magnit maydonlarining o‘zaro ta’siriga asoslangan bo‘lib, mutlaqo tekin, toza va doimiy energiya ishlab chiqaradi”. &lt;br /&gt;Steorn kompaniyasi Economist gazetasida bergan e’lonida jahonning eksperimental fizika sohasida ishlayotgan barcha olimlarini yangi kashfiyotning sinovida ishtirok etishga chaqiradi. Ayni paytda hech narsadan energiya ishlab chiqaradigan qurilmani Steorn kompaniyasi rahbariyati tanlab oladigan o‘n ikki olim sinovdan o‘tkazishi ham belgilab qo‘yilgan. &lt;br /&gt;Hozircha firma ushbu inqilobiy kashfiyot xususida o‘z saytida ma’lumot berish bilan chegaralanmoqda. Mazkur ma’lumotlarda qurilmaning foydali ish koeffitsienti (FIK) 100 foizdan oshishi alohida ta’kidlab o‘tilgan. Qurilmaning ekologik jihatdan toza ekanligiga alohida urg‘u berilgan, buning isboti sifatida esa qurilma ishlab turgan xonadagi havo haroratining pasayganligi ko‘rsatib o‘tilgan. &lt;br /&gt;Mutaxassislar so‘nggi dalil qurilma amalda atrofdagi havo haroratini iste’mol qilishini ko‘rsatmoqda, deyishmoqda. Biroq loyiha mualliflari bu borada aniq ma’lumot berib o‘tishmagan. &lt;br /&gt;Shuningdek, kompaniya mazkur qurilmaga patent olgani yoki olmaganligi xususida ham aniq ma’lumotlar yo‘q. Zero, abadiy dvigatellar loyihalari biror-bir patent tashkilotida qabul qilinmaydi. Bu an’anaga 1776 yili Frantsiya fanlar akademiyasi tomonidan asos solingan. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;TIRIK ELVIS UChUN 3 MILLION DOLLAR &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Amerikalik rejissyor tirik Elvis Preslini topgan odamga uch million dollar miqdorida mukofot puli berishini ma’lum qildi. Xujjatli filmlar ustasi Adam Muskevich mukofot topshirish shartlarini maxsus yaratilgan elviswanted.com internet-saytida bayon qilib bergan. &lt;br /&gt;Muskevich rok-n-roll qiroli Presli haqida hujjatli filmni suratga olmoqda. Kartina kelgusi yilning avgust oyida ekranlarga chiqishi kerak. Zero, 2007 yilning avgust oyida Presli vafot etganiga 30 yil to‘ladi. &lt;br /&gt;Film yaratish jarayonida rejissyor qo‘shiqchining son-sanoqsiz muxlislari bilan uchrashdi. Shuningdek, Preslining eng yaqin odamlari sanalgan 175 kishi bilan suhbatda bo‘ldi.&amp;nbsp; So‘ralganlarning chorak qismidan ko‘prog‘i Presli tirik ekanligiga mutlaqo ishonishlarini bildirishgan. &lt;br /&gt;Rejissyorning o‘zi ham qo‘shiqchining vafot etishi juda shubhali tarzda kechganini ta’kidlaydi. Jumladan, Preslini juda tezlikda dafn etib yuborishgan, o‘z uyida vafot etgan qo‘shiqchining jasadi olib kelingan shifoxona vrachlari ham o‘zlarini g‘ayritabiiy tutishgan. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;XOT-DOGDA KANSEROGEN MODDALAR BO‘LIShI MUMKIN &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Amerikalik olimlarning fikricha, xot-doglar inson sog‘lig‘iga avval hisoblanib kelinganiga qaraganda ham ko‘proq zarar keltirishi mumkin ekan. &lt;br /&gt;Olimlar keltirgan ma’lumotlarga qaraganda, xot-dog go‘shti tarkibida mavjud moddalar onkologik kasalliklarga olib keladigan o‘zgarishlar keltirib chiqarishi mumkin ekan. &lt;br /&gt;Gap bu yerda natriy nitritlari haqida ketmoqda. Bu modda oziq-ovqat sanoatida konservant sifatida ishlatiladi. Inson tanasiga tushgandan keyin nitritlar N-nitroz birikmalari hosil qilishi mumkin. Bu birikmalarning kantserogen xususiyatlari laboratoriya sharoitida hayvonlar ustida o‘tkazilgan tajribalar jarayonida isbotlangan. &lt;br /&gt;Nebraska shtatidagi Omaxa shahri Tibbiyot universiteti mutaxassislari keltirgan ma’lumotlarga ko‘ra, nitritlar kontsentratlari turli ko‘rinishdagi xot-doglarda 240 xilgacha uchrashi mumkin ekan. &lt;br /&gt;Mutaxassislar xot-doglarni ko‘p miqdorda iste’mol qilish yo‘g‘on ichakning saraton xastaligiga chalinishi ehtimolini kuchaytirishini aniqlaganlaridan keyin bu boradagi tajribalarni kengroq miqyosda o‘tkaza boshlagan edilar. &lt;br /&gt;Ayni paytda olimlar so‘nggi xulosani aytish uchun hali tajribalarni davom ettirish lozimligini ta’kidlashmoqda. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;AVIAYO‘LOVChILAR DETEKTORDA TEKShIRILMOQDA &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Isroilda ishlab chiqilgan yangi qurilma aviayo‘lovchilar orasidagi terrorchilarni aniqlashga qaratilgan. Bu qurilma shu yilning yoz faslida AQShning Tennesi shtatidagi Noksvill shahri aeroportida sinovdan o‘tkazildi. &lt;br /&gt;Bu jarayon bir qaraganda juda oddiy kechadi. Ya’ni, samolyotga chiqish oldidan tekshiruvdan o‘tayotgan yo‘lovchilarning ayrimlari parda ortiga taklif etilib, ular metall kabina ichiga kiritiladilar. Bu yo‘lovchining qulog‘iga naushnik taqiladi, bir qo‘liga tanadagi fizik reaktsiyalarni aniqlaydigan sensor qurilma kiygiziladi, ikkinchi qo‘l esa savollarga javob berish uchun kerak bo‘ladi. &lt;br /&gt;Bunday yo‘lovchi odatda yashash joyi, jinsi, yaqinlari bilan bog‘liq 15 yoki 20 savolga javob qaytarishi kerak. Savollarga javob berish jarayonida qon bosimi, yurak urishi tezligi, qondagi glyukoza miqdori singari inson biometrik ko‘rsatkichlarining o‘zgarishi maxsus ishlab chiqilgan dastur ko‘magida zudlikda tahlil etiladi. &lt;br /&gt;Umuman, savol-javob jarayoni 5 daqiqadan oshmaydi. Shundan keyin olingan natijaga ko‘ra yo‘lovchi yoki samolyotga chiqariladi, yoki xavfsizlik xizmati xodimlari qo‘liga topshiriladi. &lt;br /&gt;“Kogito” (Cogito) deb nomlangan qurilmani yaratishda olimlar terrorchilar psixologiyasi bilan bog‘liq omillarni hamda o‘zlarini o‘zlari o‘ldirishga tayyor bo‘lgan terrorchilarning so‘roqlari bayonnomalarini sinchiklab o‘rganib chiqqanlar. &lt;br /&gt;“Kogito” aksar hollarda beayb yo‘lovchining ham apparat qoshida asabiylashishini aniq hisobga oladi. Buning ustiga, terrorchilar maxsus mashg‘ulotlardan o‘tgan, ruhiy jihatdan o‘zlarini nazorat qila oladigan odamlar bo‘lishi ham fanga ma’lum. &lt;br /&gt;Ayni paytda bu usul yordamida “Kogito” yo‘lovchilarning ayrim bezarar yolg‘onlarini fosh etish bilan mashg‘ul bo‘lib qolmaydi. Qurilma ish faoliyatining asosi fosh bo‘lishdan hadiksirab turgan terrorchining haqiqiy basharasini ochib berish bo‘lib qolaveradi. &lt;br /&gt;“Kogito”ni yaratishda Isroilning yetakchi olimlari, dasturchilari va yolg‘onni aniqlaydigan detektor qurilmalari mualliflari ishtirok etishgan. Hozircha bunday qurilmaning bir donasi 200 ming dollarga baholanmoqda. &lt;br /&gt;Qurilmani avvaliga sinov tariqasida Isroilning o‘zida ishlatib ko‘rishgan. Qurilma maxsus tayyorlangan “terrorchilar”ning 85 foizini fosh eta olgan. Ayni paytda qurilma oddiy yo‘lovchilarning orasidan ham 8 foizini terrorchilikda gumon qilgan.&lt;br /&gt;Mutaxassislar tez orada bu ko‘rsatkichlarni 90 va 4 ga yetkazishga ahd qilishgan.&lt;br /&gt;Kelgusi yili bunday qurilmalar dunyoning deyarli barcha xalqaro aeroportlaridan o‘rin olishi kutilmoqda. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;DAYDIGA PUL KERAK EMAS &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Sankt-Peterburg vokzalida rizqini terib yurgan bir uysiz daydi (bomj) karmon topib oldi. Ichini ochib qarasa, bir dunyo dollar. Shoshib qoldi. Yugurganicha militsiya bo‘limiga borib voqeani bayon qildi. Avvaliga militsionerlar u kimnidir o‘ldirib pulini olgan-u, aybini yashirish maqsadida pullarni olib kelgan, deb o‘ylashgandi. Lekin yaqin o‘rtada hech kim ularga qotillik yoxud pul yo‘qolgani haqida murojaat etmagan ekan. Pullarni olib qolishdi. Daydini esa qo‘yib yuborishdi. &lt;br /&gt;Men, — dedi daydi militsionerlarga, — pullarni olib qo‘ysam bo‘lardi. Biroq qo‘rqaman. Hozir firibgarlar ko‘p. Pulimni olishadi-da, keyin o‘zimni qiynoqqa solishadi. Men yashashni istayman...&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;«QAYNONAMNI HURMAT QILAMAN!..» &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Chelyabinsk viloyatida yashovchi bir yigit haqiqatan qaynonasini juda yaxshi ko‘rardi. Unga mehribonlik ko‘rsatib charchamasdi. Kunlarning birida qaynona unga ishga boradigan yo‘li juda aylanma ekanini, agar ikki qishloq orasiga katta ko‘prik qurib bersa, yo‘l azobidan qutulishini aytib qoldi. Yigit o‘ylab o‘tirmay ko‘prik smetasini tuzib chiqdi. Juda katta pul kerak ekan. Tavakkal qilib, o‘zida borini sarflab ko‘prik qurishga kirishdi. Afsus, pullari faqat yarmigagina yetdi. Shundan so‘ng mashinasini sotdi. Ishqilib, bir amallab ko‘prikni bunyod etdi. &lt;br /&gt;Eh, qaynona shu qadar baxtiyor ediki... &lt;br /&gt;Hokimiyatdagilar bo‘lsa... Hozircha xarajatning yarmini ko‘tarishga va’da berishayapti, xolos.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;104 YOShLI KELIN &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Buryatiyalik 33 yashar Mixail Nerge yaqinda hammani hayron qoldirib, 104 yoshli Vuk Kundor ismli kampir bilan nikohdan o‘tdi. &lt;br /&gt;Ma’lum bo‘lishicha, kampir shu kungacha yigirma marta erga tegib, ularning boshiga yetib ulgurgan. Chunki u folbin. Faoliyatidan foydalanib sobiq erlarini narigi dunyoga jo‘natgan. Yigit esa birinchi marta uylandi. Demak, yigirma birinchi erga aylandi. &lt;br /&gt;Hozircha hech kim bu nikohning asosiy sababini aniqlay olmayapti. Ammo kampir aytibdiki, yigirma ikkinchi marta turmushga chiqmoqchi emas.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;BAXTGA AYLANGAN ALAM &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Bir yigit sevgan qizidan kutilmagan gapni eshitib, jahl otiga mindi. &lt;br /&gt;— Biz ajralmasak bo‘lmaydi, — degan edi qiz. — Keling, do‘st bo‘lib qolamiz!.. &lt;br /&gt;Yigit alamini boshqacha yo‘l bilan olishga qaror qildi. Qizning yarim-yalang‘och tushgan suratini o‘g‘irlab oldi-da, behayo suratlar chop etuvchi jurnal tahririyatiga eltib berdi. Bu esa qizga... baxt keltiribdi. Jurnaldagi suratni ko‘rgan bir boyvachcha qizga uylanibdi. Yigitni bo‘lsa, xuddi o‘sha boyvachchaning o‘zi suratni egasidan beso‘roq jurnalda chop ettirgani uchun jazoga tortishlarini so‘rab, militsiyaga ariza beribdi.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;«DARAXTDA&amp;nbsp; YAShAYVERAMAN!» &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Hindistonlik Gayyadxar Babul ismli 83 yoshli qariya ellik yildan beri mango daraxti tepasini o‘ziga makon qilib olgan ekan. &lt;br /&gt;— Men birinchi marta xotinim bilan janjallashib qolganimda, — deya hikoya qiladi qariya, — u meni uydan haydab yubordi. Qattiq xafa bo‘ldim va mana shu mangoni o‘zimga uy deb qabul qildim. &lt;br /&gt;Qizig‘i, u daraxt ustida zaharli ilonlar bilan birga hayot kechiradi. Necha marotaba o‘g‘illari uyga qaytishini iltimos qilishdi. Ko‘nmadi. Ovqatni esa, hech qanday gap-so‘zlarsiz qabul qilib oladi. &lt;br /&gt;&lt;/p&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/23097.html</comments>
  <category>Турли-туман</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>1</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/22881.html</guid>
  <pubDate>Thu, 07 Jun 2007 04:54:11 GMT</pubDate>
  <title>QARG’ISHGA QOLGAN YO’LLAR</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/22881.html</link>
  <description>&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;O’tgan yili Irkutskda dahshatli aviahalokat yuz bergan edi. Aytishlaricha, bu yerdagi mahalliy aeroport qandaydir anomal hududda joylashgan. So‘nggi o‘n yil ichida o‘nta yirik halokat yuz bergani ham bu gaplarni isbotlab turibdi... &lt;br /&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&amp;gt;&quot;&amp;gt; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;UChUVChILAR KABINASIDAGI ARVOHLAR &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Mahalliy matbuot nashrlari ham aeroport qarg‘ish tekkan joyda bunyod etilgani haqidagi maqolalarni tinimsiz chop etib turishibdi. Haqiqatan, mutaxassislar ham buni tasdiqlashayapti. Irkutsk aeroporti kuchli bioenergetikaga ega bo‘lgan yerda joylashgan. Bu nima degani? Har qanday jodu bu yerga boshqa joylarga nisbatan kuchliroq va tezroq ta’sir etarkan. Masalan, Baykal ko‘li yaqinini olaylik. Hali bu yerlarga ruslar kelib ulgurmay, Yevroosiyo suv havzasi “Jodu ko‘li” deya ta’riflangan. Uning tepasida marhumlarning ruhlari izg‘ib yurisharkan. Yanada aniqroq aytadigan bo‘lsak, aeroportning shundoq biqinida repressiyaga uchragan insonlarning qabristoni joylashgan. Samolyotlar kelib qo‘nadigan beton yo‘llarning biri o‘sha qabristonga tutashib ketgan. Shahar ma’muriyati bir necha marta qabristonni boshqa joyga ko‘chirish rejasini ham tuzishgan. Ammo bu ish amalga oshirilmay qolgan. Bu yerda esa samolyotlarning aksariyati halokatga uchrayveradi. Yo‘q, ularni kimdir qulatmaydi. O‘zlaridan o‘zlari qulab tushishadi. Ya’ni, samolyotlarni o‘sha begunoh o‘ldirib yuborilgan odamlarning ruhlari qulatadi. &lt;br /&gt;Yana shunday gaplar yuradiki, samolyotlardan birining kabinasida arvoh paydo bo‘lgan-u, qo‘rqib ketgan uchuvchi samolyotni boshqara olmay qolgan va halokatga uchragan. Lekin qora qutilarda arvoh haqida hech qanday ma’lumot qolmagan. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&lt;br /&gt;TIBETDAGI HALOKATLAR &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Tibetdagi Xitoyga tegishli Lxas aeroporti ham g‘alati tarixga ega. Aytishlaricha, bu yerda aeroport qurila boshlaganda, jodugar va folbinlar to‘planib, ularni qattiq qarg‘ashgan ekan. Bunga sabab shuki, xitoyliklar bu yerni kuch bilan egallashgan. Ko‘pchilik begunoh insonlarning umriga zomin bo‘lishgan. Qarg‘ishdan so‘ng esa, 60-80-yillar oralig‘ida jami sakkizta yirik aviahalokat sodir bo‘ldi. Shundan so‘ng Xitoy hukumati vakillari halokatga qarshi keskin choralar ko‘ra boshlashdi. Ular Lxas yonboshiga yana bitta Bangda aeroportini qurishdi. Ammo bu safar ham yangi qurilgan aeroportlarda samolyotlarning qulab tushish hollari sodir bo‘laverdi. &lt;br /&gt;Jodugarlar nafaqat xitoyliklarga, balki ularning qo‘shnisi hisoblangan nepalliklarga ham tinchlik bermay qo‘yishdi. Bu yerda aeroport qurilar ekan, jodugarlar 2008 yili aynan shu aeroportda dunyoga tatiydigan falokat yuz berishini bashorat qilishdi. &lt;br /&gt;Mongoliyaning poytaxti Ulan-Batordan o‘n yetti chaqirim uzoqlikda joylashgan Buyant-Unxaa aeroporti ham qarg‘ishlar ta’qibidan bebahra qolmadi. 70-90-yillar oralig‘ida bu aeroport tepasida ikkita harbiy samolyot portlab ketdi. Bitta yo‘lovchi tashiydigan layner halokatga uchradi. &lt;br /&gt;Aytgancha, 1966 yili Mongoliya korchalonlari ko‘plab shamanlarni sud qilib, bir yarim yildan to‘rt yilgacha qamoq jazosiga tortishgan ekan. Mutaxassislar aytishicha, ayni o‘shalarning arvohlari aeroport tepasida aylanib, samolyotlarning tinchgina qo‘nib olishiga xalal berisharmish. &lt;br /&gt;Elliginchi yillarning oxirida makedoniyaliklar Skope aeroportini qurib, qush ham uchmaydigan joyda ajoyib maskan paydo bo‘lgani haqida butun dunyoga jar solishgandi. Afsuski, bekorga xursand bo‘lishgan ekan. Aeroport o‘rnida ilgari turklar qabristoni bo‘lgan-u, hozirgacha ham uning tepasidan hatto qushlar ham uchib o‘tmas ekan. &lt;br /&gt;Londondagi Xitrou aerovokzali esa, ruhlarning azaliy makoni hisoblanadi. Bir keksa uchuvchining aytib berishiga qaraganda, samolyot kabinasiga uchuvchi kirib o‘tirishi bilan qandaydir noma’lum tovushlar eshitila boshlaydi. Uskunalar, tugmachalar unga quloq solmay qo‘yadi. Hatto bir kuni uchuvchilardan biri arvohlar bir-biri bilan baland ovozda gaplashayotganini ham eshitgan. Osmonga ko‘tarilgach, falokatga uchragan. Bundan bilish mumkinki, biror ishni amalga oshirishdan avval ruhlar ham o‘zaro maslahatlashishlari mumkin. Faqat odamzod ularning gapini tushunmaydi. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;em&gt;OAV ma&apos;lumotlari asosida&lt;/em&gt; &lt;br /&gt;&lt;/p&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/22881.html</comments>
  <category>Турли-туман</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/22724.html</guid>
  <pubDate>Mon, 14 May 2007 05:37:16 GMT</pubDate>
  <title>LG.Philips LCD электрон когози</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/22724.html</link>
  <description>Куни кеча LG.Philips LCD суюк кристалл асосидаги А4 форматдаги рангли электрон когоз (e-paper) дисплейини сотувга чикарганини эълон килди. Бу компаниянинг шу хилдаги иккинчи янгилиги бўлиб, бундан роппа-роса бир йил мукаддам ок-кора рангли дисплейлар ишлаб чикарила бошланган эди.  &lt;br /&gt;Янги 14.1 дюймли эгилувчан электрон когозда E Ink га тегишли электрон сиёх ишлатилади.  &lt;br /&gt;&lt;img src=&quot;http://www.digitimes.com/NewsShow/20070514PR200_files/1_r.jpg&quot; title=&quot;&quot; align=&quot;Center&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Электрон когознинг кулай ва фойдали томони шундаки, у жуда кам кувват сарфлайди, оддий компьютер мониторлари (CRT, LCD)дан фаркли равишда, кўзни толиктирмайди. Чунки у худди оддий когоздаги матн каби ёругликка акс беради ва эгилувчандир (хар холда оддий когозчалик эмас).  Янги технологиянинг асосий вазифаси кўплаб китобларнинг электрон нусхаларини ўзида саклаши ва бир вактнинг ўзида уларнинг бирини кўрсатиб туришдир. Электрон плакат ва рекламалар сотув нукталарида аллакачон намойиш килинмокда. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Кўшимча маълумотлар учун: &lt;a href=&quot;http://www.digitimes.com/displays/a20070514PR200.html&quot;&gt;LG.Philips LCD claims first flexible color A4-size e-paper&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_paper&quot;&gt;Electronic paper&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;a href=&quot;http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%B1%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0&quot;&gt;Электронная бумага&lt;/a&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/22724.html</comments>
  <category>Фан ва техника</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/22500.html</guid>
  <pubDate>Mon, 14 May 2007 04:10:41 GMT</pubDate>
  <title>Санъаткор ва мухлис орасида тўсик</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/22500.html</link>
  <description>&lt;img src=&quot;http://ljplus.ru/img3/a/k/aks_sado/_Chagonion_gazetasidan_muallif-S.Ahmedov.jpg&quot; width=&quot;500&quot; height=&quot;379&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;101.67 КБ&quot;&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/22500.html</comments>
  <category>Маданият ва санъат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/21976.html</guid>
  <pubDate>Thu, 26 Apr 2007 13:08:39 GMT</pubDate>
  <title>Шахс маъносини англатувчи лексемалар</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/21976.html</link>
  <description>&lt;p&gt;Ўзбек тилшунослигида шахс маъносини ифодаловчи лексемалар бирор касб — хунар, мутахассислик, машгулот билан шугул — ланувчи; бирор фаолиятда, иш харакатда иштирок этувчи; у ёкц бу оким, маслак, йўналиш кабиларнинг иштирокчиси, тарафдори, бирор одати, мойиллиги бор каби ўнлаб маъноларни ифодаловчи шахс маънолари мавжуд. Масалан, кетмончи, санъаткор, адабиётшунос, амалпараст каби шахс номлари, уларнинг ясалиши, англатган маъноларини кўриб чикамиз.&lt;br /&gt;От сўз туркумида шахс маъносини ифодаловчи сўзлар алохида ўринни эгаллайди. Ўзбек тилшунослигида бу гурухга оид сўзлар мингдан ортик лексемани ташкил этади. Бундай лексемалар тузилиш жихатидан содда, кўшма, жуфт бўлади. &lt;br /&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Тузилиши жихатидан содда бўлган шахс маъносини ифодаловчи сўзлар туб ва ясама бўлади.&lt;br /&gt;Туб шахс маъносини ифодаловчи лексе — малар: ота, она, опа, ука, ака, амма, киз, ўгил кабилар.&lt;br /&gt;Ясама шахс маъносини ифодаловчи лексемалар: тракторчи, пахтакор, синфдош, хамсухбат, тилшунос кабилар. Бундай шахс маъносини ифодаловчи ясалма лексема — ларни куйидагича тасниф киламиз:&lt;br /&gt;—чи кўшимчаси оркали хосил бўлган шахс маъносини ифодаловчи лексемалар:&lt;br /&gt;Ўзбек тилида шахс маъносини хосил килувчи —чи элементи жуда махсулдор, шу билан бирга у хозирги тилимизда мавжуд бўлган бошка кўп элементлар сингари кадимийдир.&lt;br /&gt;Эски ўзбек тилида отларнинг — чи аффикс ёрдами билан ясалиши ва бу аффикснинг маъноси ўз даврида улуг мутафаккир А.Навоий томонидан хам кўрсатиб ўтилган.&lt;br /&gt;Бугунги кунда бу аффикснинг ахамияти яна ортган: у саноат ва кишлок хўжалиги, савдо ва трансцорт, техника ва фаннинг тўхтовсиз ўсиб туриши билан боглик холда тилимизга кириб, ўзлашиб бораётган янги байналмилал сўзларга хам кўшилиб, янги тушунчаларни ифодаламокда: табелчи, бетончи, ком-байнчи ва бошкалар.&lt;br /&gt;— чи кўшимчаси асосан отларга кўшилиб, куйидагича&amp;nbsp; маънодаги&amp;nbsp; шахс&amp;nbsp;&amp;nbsp; отларини ясайди.&lt;br /&gt;—кўпинча атокли ва турдош отларга, баъзан сонларга кўшилиб, шу ном билан аталадиган ижтимоий харакат иштирок — чисини ёки фаний —сиёсий окимга, маълум идеалга мансуб бўлган шахсни билдиради: аълочи, мусобакачи, тарихчи ва бошкалар.&lt;br /&gt;— шахсни ўзак оркали ифода этилган нарса ёки касбида асосий ўрин тутувчи предмет оркали кўрсатади:&amp;nbsp; баликчи,&amp;nbsp; кетмончи, бетончи, темирчи, самоварчи, трамвайчи, кўйчи, йилкичи, подачи, чорвачи, гулчи ва шу кабилар.&lt;br /&gt;— от, сифат ва бошка сўз туркумларига кўшилиб бирор характер — хусусиятига кўра, шахс&amp;nbsp; маъносини&amp;nbsp; билдиради:&amp;nbsp;&amp;nbsp; ёлгончи, таваккалчи, кизикчи ва шу кабилар.&lt;br /&gt;— иш — харакат маъносини англатган ёки мазмунан харакат билан богланган ясама сўзларга кўншлиб, ўзакда ифода этилган харакат билан боглик бўлган,&amp;nbsp; бажарувчи шахсни&amp;nbsp; билдиради.&amp;nbsp; Масалан,&amp;nbsp;&amp;nbsp; бичикчи, ўкувчи, теримчи, ямокчи, боскинчи, су— вокчи, окловчи, кораловчи, бўёкчи ва шу кабилар.&lt;br /&gt;—дош. Бу аффикс оркали шахс маъносини ифодаловчи ўртокликни, биргаликни билдирувчи лексемалар хосил бўлади: йўлдош, тенгдош, сухбатдош, ватандош, сирдош, кариндош. &lt;br /&gt;-вул. Бу аффикс эски ўзбек тилида энг махсулдор аффикслардан бири хисобланган.&lt;br /&gt;— вул аффикси ёрдами билан янги маъноли отларнинг ясалиши,&amp;nbsp;&amp;nbsp; ўз даврида ўзбек тилининг бойлиги, фазилати хисобланган.&lt;br /&gt;Хозирги тилимизда — вул аффикси ёрдами билан ясалган факат биргина коровул сўзи шахс маъносини ифодалайди. Демак, — вул аффикси хозирги ўзбек тилида янги сўз ясаш функцияни йўкотган.&lt;br /&gt;Эски ўзбек тилида — вул аффикси билан ясалган сўзлар жуда кўп кўлланган: хировул, сўзовул, ишговул, договул.&lt;br /&gt;Хозирги ўзбек адабий тилида шахс билдирувчи яна бир канча аффикслар борки, улар (— вул сингари) янги сўз хосил килиш ролини йўкотган ёки жуда кам махсулдир. Масалан: — ар : чопар, — ок (кочок), — мур (ёгмур, ёмгир) каби.&lt;br /&gt;-бон (— вон, — вона). Бу шахс маъносини хосил килувчи аффикс маънан —вул аффиксига якин бўлиб, бирор объектни сакловчи, тарбия килувчи, маълум ўрин, вазифани ишгол этувчи шахсни билдиради: посбон, богбон, дарвозабон, саройбон, тарозибон.&lt;br /&gt;Булардан ташкари, ўзбек тилида, тожик тилидан ўтиб, ўзининг асл маъносида айрим холда кўлланмайдиган — кор (коридан ва коштан — экмок, ўтказмок феълларидан),— кор, — гар (кардон — килмок феълидан), — паз (пухтан — пиширмок, тайёрламок феълидан),&lt;br /&gt;— дўз&amp;nbsp; (дўхтан —тикмок феълидан), — соз (сохтан —курмок, ясамок, яратмок маъно — ларидаги феълдан), — хон (хондан—ўкимок феълидан), — шунос&amp;nbsp;&amp;nbsp; (шинохтан — билмок, танимок феълидан), — дор&amp;nbsp; (доштан —эга бўлмок феълидан), — боз, — воз&amp;nbsp;&amp;nbsp; (бохтан — ўйнамок феълидан), фуруш&amp;nbsp; (фурухтан — сотмок&amp;nbsp; савдо&amp;nbsp; килмок&amp;nbsp; феълидан), — хўр (хўрдан —емок,&amp;nbsp;&amp;nbsp; ичмок феълидан)&amp;nbsp; каби кўпгина элементлар борки, улар янги сўзлар хосил килувчи махсулдор аффикслар каторига киради.&lt;br /&gt;— кор; — кар; — гар; — каш, — гаш. Булар маъно жихатидан — чи аффиксига жуда якиндир. Бу аффикслар билан ясалган шахс маъносини ифодаловчи лексемалар бирор касб эгасини, ишлаб чикарувчи шахсни билдиради: пахтакор, бинокор, санъаткор, хизматкор, мисгар, заргар, совотгар, кимёгар; аравакаш, жафокаш, мехнаткаш, сураткаш. Баъзан — каш аффикси шахс оти эмас, курол, асбоб отини хосил килади. Масалан, хаскаш, обкаш (тожик тилида обкашак).&lt;br /&gt;-паз. Бу аффикс одатда овкат номини билдирувчи сўзларга кўшилиб, унинг пиширувчисини, шу касб билан шугул — ланувчи шахс — мутахассисни билдиради: ошпаз, кавоппаз, сомсапаз.&lt;br /&gt;-хон. Бу аффикс кўшилиши билан ўкувчи шахс маъноси хосил бўлади: китобхон, газетхон; навоийхон, бедилхон ва бошкалар.&lt;br /&gt;-боз ( —воз). Бу аффикс ўзакда ифода этилган предмет билан шугулланувчи (уни бокувчи, ўйновчи, севувчи) шахсни билдиради: каптарбоз, беданабоз, дорбоз, киморбоз, масхарабоз, когозбоз каби.&lt;br /&gt;—фуруш. Бу аффикс сўзнинг ўзаги оркали ифода этилган предмет билан савдо килувчи шахсни билдиради: носфуруш, чойфуруш, читфуруш ва бошкалар.&lt;br /&gt;-хўр. Бу аффикс ёрдами билан ясалган еювчи, ичувчи шахсни билдиради: ошхўр, чойхўр, пивохўр.&lt;br /&gt;Баъзан бу аффикс билан ясалган сўз кўчган маънода кўлланилади. Масалан: гамхўр, конхўр, одамхўр, текинхўр, судхўр кабилар.&lt;br /&gt;Хулоса килиб айтганда, ўзбек тили лексикасида шахс маъносини хосил килувчи морфологик кўрсаткичлар хам катта бир кисмни ташкил килади. Улар ўзбек тили лексикасининг бойишида мухим ўрин тутади.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;И.ПАРДАЕВА, М.ЛАТИПОВ, &lt;br /&gt;Гулистон ДУ&lt;/em&gt; &lt;/p&gt;&quot;Маънавият гулшани&quot;, 2007 йил, 18 апрел.</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/21976.html</comments>
  <category>Тилшунослик</category>
  <category>Маданият ва санъат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/21686.html</guid>
  <pubDate>Thu, 26 Apr 2007 13:00:29 GMT</pubDate>
  <title>7 xosiyatlimi?</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/21686.html</link>
  <description>&lt;p&gt;7 raqamining xosiyati, uning tarixda, adabiyotda, kishilar hayotidagi o&apos;rni haqida to&apos;xtalish juda qiziqdir.&lt;br /&gt;Bu raqamning jahongir hayotida, uning avlodlari tarixida o&apos;z o&apos;rni borligini kuzatish mumkin.&lt;br /&gt;Sohibqiron 7 yoshda o&apos;qishga bordi. (Bu 1343 yilga to&apos;g&apos;ri keladi). 17 yoshida sarkarda sifatida taniladi. Oradan 7 yil o&apos;tib (1360 yili) Movarounnahrni birlashtirish yo&apos;lidagi dastlabki harakati boshlanadi. Xuddi shu yilning boshida Keshda Tug&apos;luq Temur tomonidan yuborilgan beklar bilan kelishadi. 7 yil o&apos;tgach 31 yoshida, A.Husayinga qarshi kurashadi. 38 yoshda —7 yildan so&apos;ng —Xorazmga yurish qiladi, bu voqea 1374 yili bo&apos;lib o&apos;tadi. 7 yildan so&apos;ng esa(1381 yilda) Hirotni egallaydi. 7 marta Mo&apos;g&apos;ulistonga yurish qilgan. &lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&amp;nbsp;1388 yilda —7 yildan so&apos;ng Xorazm Temur davlatiga qo&apos;shiladi, o&apos;shanda sarkarda 52 yoshda edi. Shu bilan birga &quot;3 yillik&quot; urush (bilamizki, Temur yurishlarida &quot;3 yillik&quot;, &quot;5 yillik&quot; va &quot;7 yillik&quot; urushlar bo&apos;lgan) (1386-1388 yillar) ham nihoyasiga yetadi. 7 yildan so&apos;ng 59 yoshida (1395 yilda) Shimoliy Kavkazda, Tarak daryosi bo&apos;yida Oltin O&apos;rda xoni To&apos;xtamishga qarshi kurashadi. 7 yil o&apos;tgach, 66 yoshda (1402 yilda) Usmpnli Turklar-Boyazid Yildirimga qarshi urush olib borgan. Xuddi shu yili 1402 yilda A.Temurning yakka hukmronligi o&apos;rnatiladi. 1409 yilda toj — taxt uchun kurashlar natijasida taxt uning o&apos;g&apos;li Shohruh hukmronligiga o&apos;tadi.&lt;br /&gt;A.Temur harbiy yurishlari faoliyati 2 bosqichga bo&apos;linadi. 1—bosqich Movarounnahrda markazlashgan davlat tuzish yo&apos;lidagi kurash bo&apos;lsa, 2 — bosqichda 3, 5, 7 yillik harbiy yurishlarni amalga oshirdi. Xuddi shu 2 —bosqichda u 7 hududni zabtetdi. Bular: Oltin O&apos;rda, Eron, Iroq, Kavkaz, Kichik Osiyo, Misr va Hindiston edi.&lt;br /&gt;A.Temur qo&apos;shinni 7 qo&apos;lga — qismga bo&apos;lib joylashtirish tartibim birinchi bo&apos;lib joriy qilgan deb yozgan edi o&apos;rta asr tarixchisi Sharofiddin Ali Yazdiy. Bu qo&apos;llar janglarda mustaqil harakat qilib, faqat qo&apos;shin qo&apos;mondoniga bo&apos;ysungan bo&apos;lib, ular quyidagi nomlar ostida ish yuritishgan: 1 — &quot;xabargiri&quot;, ya&apos;ni xabarchilar; 2 —&quot;yasovul&quot;, bular xabarchilar orqasidan yurgan soqchilar bo&apos;linmasi hisoblangan, 3 —&quot;manglay&quot;, avangard qismlar, 4— &quot;izofa&quot;, zahira qism hisoblangan, 5— &quot;burung&apos;or&quot; — o&apos;ng qanot, 6 — &quot;juvong&apos;or&quot; — sol qanot nomi ostida harakat qilgan. 7 — &quot;kanbul&apos;lar esa yon tomondagi bittadan qo&apos;riqchi askariy qo&apos;shilmalar hisoblangan. Shu tariqa qo&apos;shin 7 qism — qo&apos;llardan&apos; iborat bo&apos;lib, bulardan 3 tasi: markaz, burung&apos;or, juvong&apos;orlar mustaqil, 4 tasi: ikki manglay va ikki kanbullar tobe qismlar edi.&lt;br /&gt;A.Temur ilm fanning riyoziyot, handasa, me&apos;morlik, astronomiya, adabiyot, tarix, musiqa kabi turlari rivojiga katta e&apos;tibor berdi. Bu fanlar ham 7 raqami bilan bog&apos;liq. Samarqandda bo&apos;lgan Ispaniya elchisi Klavtxo Amir Temur olib borayotgan binokorlik ishlaridan hayratda qolgan edi. Chunki xuddi shu davrda Shohi Zinda me&apos;moriy yodgorligi guruhining Shodimulk og&apos;a, Amir Husayin, Shirihbek og&apos;a kabi ajoyib maqbaralari, hozirda Bibixonim nomi bilan mashhur bo&apos;lgan Jome masjid, Go&apos;ri Amir dahmasi va boshqalar qurildi. Bularda ham 7 raqamining o&apos;z o&apos;rni bor. Chunki 1399-1404 yillarda barpo qilingan Bibixonim Jome masjidi eshiklari 7 xil metall qotishma &quot;haft jo&apos;sh&quot; bilan qoplangan edi. Sohibqiron Samarqand sayqalini o&apos;zi bino ettirgan Bog&apos;idilkusho, Bog&apos;ichinor, Bog&apos;ibehisht, Bog&apos;ibaland, Davlatobod, Bog&apos;inav, Bog&apos;ishamol kabi chorbog&apos;lar bilan go&apos;zallashtirgan.&lt;br /&gt;1409 yili Shohruh (oradan 7 yil o&apos;tgach) Ulug&apos;bekni Movarounnahr va Turkistonga hokim qilib tayinladi. &lt;br /&gt;O&apos;sha davr muarrixi Ibn Arabshohniiiy yozishicha, Samar — qandga chet el mamlakatlaridan, xususan Xurosondan ma&apos;danlar, Hind va Sinddan yoqut, olmos, Xitoydan atlas, yashin toshi, mushk, o&apos;zga mamlakatlardan oltin va kumush olib kelingan ekan. Shuningdek, Movarounnahrning Samarqand, Buxoro, Toshkent, Shohruhiya, Termiz, Shahrisabz, Qarshi kabi shaharlar bilan ichki va tashqi aloqasi kuchli bo&apos;lgan. Hunarmandchilik rivoj topib, kuchayishi shaharlarni ham o&apos;zgartirib yubordi. Xususan, 7 turdagi: zargarlik, ignasozlik, sovutsozlik, toshtarashlovchilar, shishasozlar va ko&apos;nchilik kabi hunarmandchilik mahallalari paydo bo&apos;ldi. Poytaxt qurolsozlari hujum va mudofaa uchun: qilich, qalqon, o&apos;q va yoylar, dubulg&apos;a, sovutlar hamda jibalar yasaganlar. Bu nomlar ham 7 raqamida o&apos;z aksini topgan.&lt;br /&gt;O&apos;sha davr binokorlari orasida me&apos;morlar, muhandislar, g&apos;isht temvchilar, suvoqchi ganchkorlar, naqqoshlar, tosh yo&apos;nuvchi va duradgorlar ko&apos;p bo&apos;lar edi.&lt;br /&gt;Temuriylardan 7 nafari Mova¬rounnahrda hukmronlik qilgan. Bular: Xalil Sulton, Abdulatif, Abdullo, Ahmad Mahmud, Boysung&apos;ur (1496-97), Ali. 7 nafariga Movarounnahr va Xuroson taxti tegmagan: Jahongir, Umar Shayx, Umar Shayx o&apos;g&apos;li Boyqaro, G&apos;iyosiddin Mansur, Ibrohim Sulton, Boysung&apos;ur (Shohruhning o&apos;g&apos;li), Alouddavla va Sulton Muhammad. (7 —sinf darsligi, 195 —bet, shajara chizmasi asosida. Toshkent-2001 yil).&lt;br /&gt;Umuman,&apos; A.Temur hayotiga oid 7 raqami bilan bog&apos;liq voqea —hodisa va tafsilotlarni ko&apos;plab uchratish mumkin. Qolaversa, 7 raqamining xosiyati haqida yana ko&apos;plab dalillar keltirish mumkin.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;em&gt;X.BEGASHEV,&lt;br /&gt;Termiz shahridagi 11—maktab&lt;br /&gt;o&apos;qituvchisi.&lt;/em&gt;&lt;br /&gt;&quot;Маънавият гулшани&quot; газетаси, 2007 йил, 18 апрел. &lt;/p&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/21686.html</comments>
  <category>Турли-туман</category>
  <category>Тарихга саёхат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/21267.html</guid>
  <pubDate>Wed, 25 Apr 2007 12:27:54 GMT</pubDate>
  <title>Абдулвахобхўжа ўгли Пошохожа</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/21267.html</link>
  <description>&lt;p&gt;Абдулвахобхўжа ўгли Пошохожа (тахаллуси Хожа, XVI асрда ижод этган. У рухоний оиласидандир. Ўзи хам бир вакт Балх хокими Жонибек ўгли Кистон Кора султон (1556 йилда вафот этган) саройида шайхулисломлик вазифасини бажарган.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Хожа хам прозада, хам поэзияда катта махорат кўргазди, айникса Низомий, Навоий ва Бобир таъсирида бўлди. Хатто ўзининг баъзи асарларини Бобирга бахо олиш учун юборган. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Унинг кичик, ибратли хикояларни ўз ичига олган «Гулзор» номли асари Шайх Саъдийнинг машхур «Гулистон»и типидаги асардир. «Мифтохул-адл» хам сўнгги текширишларда аникланишича Хожаникидир. Айрим манбаъларда Хожанинг «Максадул-анвор» деган асари борлиги айтилса-да, лекин хали бизга етиб келган эмас.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://archaeomuseum.freenet.uz/res/Пошохожа%20-%20Хикоятлар.doc&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Хикоятлар&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/21267.html</comments>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>2</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/21113.html</guid>
  <pubDate>Tue, 03 Apr 2007 06:54:18 GMT</pubDate>
  <title>Киночилар билан сухбатлар</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/21113.html</link>
  <description>&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Arial; mso-ansi-language: UZ-CYR; mso-fareast-font-family: &amp;#39;Times New Roman&amp;#39;; mso-fareast-language: RU; mso-bidi-language: AR-SA&quot;&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: UZ-CYR; mso-bidi-font-family: Arial&quot;&gt;&lt;font face=&quot;Times New Roman&quot;&gt;&lt;img height=&quot;167&quot; alt=&quot;&quot; width=&quot;124&quot; align=&quot;left&quot; border=&quot;1&quot; src=&quot;http://archaeomuseum.freenet.uz/img/other.JPG&quot; /&gt;Gönül Dönmez-Colin нинг “Уларнинг киноси: Якин Шарк ва Ўрта Осиёлик киночилар билан сухбатлар” китоби 2006 йилда Intellect Books томонидан нашр килинган. Ушбу китоб, ўз ишларида мамлакатларидаги кино саноатининг йўналишларини акс эттирувчи бир катор киночилардан олинган интервьюлар муажмуасидир. Интервьюлардан олдин, муаллиф хикоя килинаётган мамлакатдаги кино саноати хакида тарихий маълумот бериб ўтади. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: UZ-CYR; mso-bidi-font-family: Arial&quot;&gt;&lt;o:p&gt;&lt;font face=&quot;Times New Roman&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/font&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: UZ-CYR; mso-bidi-font-family: Arial&quot;&gt;&lt;font face=&quot;Times New Roman&quot;&gt;Ўзбек киноси хакидаги бўлимда муаллиф таникли кинорежиссёр Зулфикор Мусоков ижоди билан кизикади. Сухбат билан &lt;a href=&quot;http://books.google.com/books?vid=ISBN1841501433&amp;amp;id=h0RnLRdb4JAC&amp;amp;pg=PA214&amp;amp;lpg=PA214&amp;amp;ots=5m52kkh8Zf&amp;amp;dq=alisher+navoi&amp;amp;sig=TqxJAahsBHDAchoT_fKHKImbZtw#PPA213,M1&quot;&gt;ушбу сахифада&lt;/a&gt; кисман танишиб чикишингиз мумкин (инглиз тилида).&lt;span style=&quot;mso-spacerun: yes&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Муаллиф хакида кискача: Gönül Dönmez-Colin хоним ёзувчи, тадкикотчи ва маърузачи бўлиб, Монреал, Гонг-Конгда таълим бериш билан шугулланган. Шунингдек, Эрон, Туркия, Хндистон ва Ўрта Осиё мамлакатларида тадкикотлар олиб борган. &lt;/span&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;/span&gt;&amp;nbsp;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/21113.html</comments>
  <category>Янги ва кизикарли китоблар</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/20785.html</guid>
  <pubDate>Mon, 26 Mar 2007 05:47:19 GMT</pubDate>
  <title>Ўрта Осиё археологининг эсдаликларидан (2-кисм)</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/20785.html</link>
  <description>&lt;p&gt;Ўшандан буён Афросиёб шахарчаси ва турли меъморий ёдгорликларга, шу жумладан мени хайратда колдирган Шохи Зиндага тез-тез бориб турардим. Гимназиянинг бошлангич синфларида ўкиб юрган кезларимда сабокдошларим билан “римликлар ва карфагенликлар жанги”га кизикиб кетганимиз алохида таассурот колдирган. Бу ўйинда Шохи Зинда Карфаген худудининг “маркази” эди. Вазият калтис бўлиб, “римликлар” жадал суръатларда бостириб келишарди. Мен эса “карфагенликлар”нинг бошликларидан бири сифатида “душман”нинг ён томондан айланиб ўтиши хакида “ўзимизникилар”ни зудлик билан огохлантиришим керак эди. Кадимий кабристон ичидан оёкларим остига карамай югуриб кетаётиб, бирдан ер остига тушиб кетдим ва оёкларим узок вакт мобайнида мўртлашиб колган бир гумбазчага зарб билан урилди. Кейин эса мен ўзимни анча чукур лахадда суяклар устида ўтирган холатда кўрдим. Хаёлимга биринчи бўлиб келган фикр бу отрядим такдири, хабар етказа олмаганим учун уларнинг асирга тушиши мукаррарлиги бўлди. Чанг бироз босилганидан сўнг, дастлаб нисбатан кейинги даврда казилган чукурга, сўнгра ундан кадимийрок лахадга тушиб колганимни англадим. Бошим остида мовий тусдаги ажиб бахор осмони турарди. Фанера калконим синган, тахтадан ясалган ханжарим каёккадир йўколган, ёгоч килич эса бутунлигича ёнимда. Мустакил равишда ташкарига чика олмаслигимга карамай, турган жойимни билдириб “римликлар” кўлига тушиб колмаслик учун ягона куролимнинг дастасини махкам ушлаганча сукут саклаб ўтирардим. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;div class=&quot;ljcut&quot; text=&quot;Давомини ўкинг...&quot;&gt;Чамаси бир соат, балким ундан хам камрок вакт ўтди ва деярли бир вактнинг ўзида хар томондан “карфагенликлар” ва “римликлар”нинг: “Мика! Мика! Каердасан? Жавоб бер!” деган кичкириклари эшитила бошлади. Мен уларга жавоб берардим, лекин афтидан, овозим чукурлик ичидан ташкарига яхши чикмасди. Турган жойим нихояти топилгунича ўн беш-йигирма дакика вакт ўтди. Аркон олиб келишиб, мени юкорига чикариб олишди. Пастдалигимда кирчил-кўк тусли, кора рангда накш берилган бир неча сопол бўлакларини чўнтагимга солиб олгандим. Мен уларни уйга олиб бордим. Кейинчалик билдимки, улар мўгуллар хукмронлиги даврига мансуб экан. Ўша вокеадан сўнг катталар хазиллашиб, мен ўша кадимги кабр ичида “археологик чўкинтирилган” дейишарди. &lt;br /&gt;&amp;nbsp;Аслини олганда бу нарса олдинрок содир бўлган ва мени археологиядаги чўкинтирган отам хаваскор археолог, рус-тузем мактаблари собик ўкитувчиси, кейинрок Самарканд вилоят бошкаруви амалдори Василий Лаврентиевич Вяткин эди. У ўзининг ўртача, аммо бакувват гавдаси, ўзига хос бир тарздаги салобати, чукур бас-профундо товуши, айникса хеч каерда ёзилмаган нарсаларни билиши билан мен хайратда колдирган эди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Ўшанда биз, гимназия ўкувчилари вилоят бошкаруви хузуридаги мўъжазгина музейга экскурсияга боргандик. Музей коридор охиридаги хонадан жой олган бўлиб, у ерда турли предметлар хеч кандай системага риоя этмаган холда илинган, кокилган, кўйилган хамда уюб ташланган эди. Бу ерда куйидагилар бор эди: ўнг томондаги бурчакда С.М. Дудиннинг “Дарвиш” номли катта картинаси; унинг ёнида шиша копкок остида тог эчкисининг тулупи; деворларда кушлар тулуплари; уларнинг остидаги столда киздирув печининг охакдан ясалган кичик модели; картон бўлакларига тикилган холатдаги Афросиёбдан топилган металл буюмлар (Баршчевский коллекциясидан), хона ўртасида эса тажриба майдонларида экиш учун Россиянинг турли бурчакларидан жўнатилган дон намуналари солинган шиша стаканчалардан иборат “пирамида”лар юксалиб турарди. Столларда бир неча гишт, ўйиб ишлов берилган бўёксиз плиталар, “Ишратхона” макбарасидан олинган кошинлар ва яна аллакандай археологик ашёлар жойлаштирилган эди. Ойналар тагидаги кутилардан эса пахтага кўйиб чикилган ва ёрликлари чалкаштириб юборилган фойдали казилмалар кўриниб турарди. Бу мўъжаз музейда бирорта бутун ашё, хеч бўлмаганда ўрта аср сирланган сопол буюмларининг бўлаклари хам йўк эди. Хона анчайин димиккан, зах, чанг босган эди. Аммо, пардалар тушириб кўйилганлигига карамай, унчалик тушунарли бўлмаган буюмлар бисёр бўлганлиги боис, бу ерда кандайдир сирлилик хукм сурарди.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Экскурсияда гимназия директори, статский советник (Чор Россиясида 5-даражали мартаба – О.Г.) шахсан иштирок этарди. Гимназистлар сони йигирма нафардан ошар эди. Бизни эскигина, кумушранг тугмалари аллакачон ялтирамай кўйган мундир кийган В.Л. Вяткин кутиб олди. Ўшанда у хеч кандай окладсиз музей сакловчиси бўлиб ишларди. Мен унинг кора соколи, юзидаги сўгали, тепа сочи бўлмаганлиги боис янада кенг кўринувчи пешонасига карар эканман, уни диккат билан тинглардим, аммо хаяжонланиб, ўз ўй-хаёлларим билан банд эканлигимдан кўп нарса у кулогимдан кириб, бу кулогимдан чикиб кетарди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Нимкоронги хонадан куёш нурлари билан тўлган Ургут кўчасига чикиб борар эканмиз, ўз-ўзимга таъкидлардим: “У хамма нарсани билади. Хаммасини!”.&amp;nbsp; Кейинрок, музейга бўлган экскурсия хакида сўзлаб берган вактларимда ёнимдагилар хикоямни бўлиб-бўлиб туришарди: “Вяткин, Вяткин... Музейнинг ўзида нималар бор эди, шундан гапирсанг-чи?” &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;У ерда нималар борлиги хакида гапиришни унча истамаганлигимнинг бир неча сабаби бор эди. Биринчидан, кўп нарсани эшита олмай колгандим; иккинчидан, нималарнидир тушунмадим; ва нихоят, бир нохуш ходиса рўй бердики, уни мутлако эсга олгим келмасди. Гап шундаки, гимназия директори ўша ерда бўлишига карамай, ўкувчилардан бир нечтаси мис тангалар ёйиб кўйилган стол ёнидан ўтаётиб, тангалардан бир кисмини музейга бўлган экскурсиядан “эсдалик” сифатида олишга карор килишибди. Тангалар йўколиши биз кетганимиздан бироз фурсат ўтгач маълум бўлган экан. Вилоят бошкаруви бу хакда гимназия директорига хабар бергач, айбдорлардан тангаларнинг асосий кисми тортиб олинди, аммо иккита ёки учта буюм топилмади. Мен ўртокларимнинг “фан эхроми” (ўшанда тажрибасизлигим туфайли Самарканд вилоят статистика кўмитаси кошидаги кунсткамера музейчасини айнан шундай кабул килган эдим)даги хатти-харакатларидан гоят афсус чекдим. Гимназия директори эса, бу каби нохушликларнинг олдини олиш максадида ўкувчиларни у ерга экскурсияга олиб бормай кўйди. &lt;br /&gt;&amp;nbsp;1908-1909 йилларда мен В.Л. Вяткиннинг шахар ташкарисидаги XV асрда Улугбек курдирган обсерваторияда олиб борган казиш ишларига бориб турардим. Ўшандаёк казув ишлари бутун жозибаси билан мени ўзига ром этиб кўйди. Биз ўзгача бир хислар огушида&amp;nbsp; илон изи йўллар бўйлаб, нотекис кавлаб ташланган ва ивирсиб ётган чукурлар оралаб юрардик. Пишик гиштдан терилган зиналардан тушгач, ёйсимон, сирти мармар плиталар билан копланган икки тўсикдан иборат улкан астрономик асбоб, ўшанда аникланиши бўйича квадрантни кўриш мумкин эди. У ерда баъзилари кора рангда бўлган кошин гиштчалар уюми, сирланган, гулдор сопол бўлаклари эсимда колган. Шунингдек, обсерватория тепалигини тўлалигича камраб олган, бир неча жойда казиб очилган айлана деворни хам кўриш мумкин эди. В.Л. Вяткин бу ишларни вазминлик билан тушунтириб ўтар экан, ўша&amp;nbsp; хикоялардан хотирамда ёркин бир эпизод мухрланиб колган. Унинг айтишича, иш бошланишидан олдинрок махаллий аёллар обсерватория ўрнини казишга йўл беришмаган. Уларнинг фикрича, бу ер мукаддас “Чилдухтарон” бўлиб, афсонавий кирк киз кўмилган эмиш. Далил сифатида улар мархумлар хотирасига ёкиладиган шам, чирогдон кўйилган гиштли суфани кўрсатишган. Бахс бора-бора жанжалга айланиб, аёлларга кўл кўтаришни ўзига эп кўрмаган ишчилар анча азият чекибдилар. Факатгина пристав, тожик миллатига мансуб бўлган волост бошкарувчиси ва икки оксоколнинг вокеа жойига етиб келишлари “ожизалар исёни”га чек кўйган. Кўп ўтмай, казишма ишлари бу ерда ўша машхур кизларнинг кабри бўлмаганлигини исботлади. Умуман олганда, бу бетартиб, баъзи жойларда бир-бири билан кесишиб кетган зовурларни тушунмасдим, шу боисдан хам В.Л. Вяткинга бўлган хурмат-эътиборим тобора ортиб борарди. Негаки, у хаммасини тушунар, олдиндан кўра биларди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Кейинчалик, якшанба кунлари у мени Афросиёбдаги казишмаларга олиб кетадиган бўлди. Бошка кунлари у ўз ишида банд бўлиб, казишмаларда факатгина хар уч йилда бир маротаба бериладиган&amp;nbsp; мехнат таътили пайтида бўлиши мумкин эди. Шундай бўлгач, Вяткин ўз таътилини Самарканддан чикмасдан ўтказарди. Мен эрта тонгда унинг уйига, Петров кўчаси, 8-квартирага келиб, таклиф килинган чойни рад этган холда Василий Лаврентиевичнинг нонушта килиб бўлишини сабр билан кутардим. Сўнгра икковлон йўлга тушардик. Кўхна шахарда бизни икки ё уч нафар ишчи кутиб турар ва хар сафар улардан бири содик изкувар Абдувохид кўкнори бўларди. Биз кейинги кунларда бажарган ишларни кўриб чикиш учун уч-тўрт соат уларнинг ёнида бўлардик. Энг кизикарли топилмаларни олгандан сўнг, ишчиларга уч сўм аванс бериб, бутун эски шахар оркали уйга кайтардик. Кўп жойларда, В.Л. Вяткинни кўрган сокол кўйган кишилар кўлларини кўксига кўйган холда хиёл олдинга эгилиб саломлашардилар. Вяткин хар сафар китоб бозорларига кириб ўтар, кадимги кўлёзмалар, шарк босмахона нашрларини кўриб чикарди. Харид давомида у узок савдолашига тўгри келмасди, унга арзон нархда сотардилар. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Бошка кунлари, гарчи ишчилар бунга мухтож бўлмасалар-да, ишни мустакил равишда назорат килгани юбориладиган бўлдим. Казиш чогида хеч кандай алохида услуб кўлланмас эди. Одатда ишчилар изкувар Абдувохид белгилаган жойни казир эдилар. Иншоотнинг полига тушиб боргач, унинг ичини тозалаб, топилган ашёларни хеч кандай хужжатлаштиришсиз йигиб олиб, В.Л. Вяткиннинг квартирасига етказишар эди. Менинг вазифам эса кўпрок ишбошининг хизматини эслатар эди. Лекин, мен кўпрок бу тажрибали изкуварлардан иш ўрганар эдим. Хар холда, уларнинг иш вактида хамда тушлик махал бўладиган “археологик” амалиётлари тўгрисидаги гурунгларига диккат билан кулок солардим. Эхе, бунда нималар мухокама килинмас эди... Улар ичида ибратли, бефойда, кулгили ва кайгули нарсалар бисёр эди. Факат бир нарса хакикат эди, у хам бўлса:&amp;nbsp; &lt;p&gt;Хар нима топарсан сен бунда мудом -&amp;nbsp; &lt;br /&gt;Чалкашиб кетгандир чин билан ёлгон.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&amp;nbsp; &lt;br /&gt;Бир сафар Василий Лаврентиевич кўли остида ишлайдиган Усмон Кодиров деган киши, бизнинг бошка ер казувчиларимиз сингари олтин топиш хакида ўй суравериб, ўта реал туш кўрибди. Эмишки, у казиб очган хона полидан кумуш танганларга тўла сопол хумча чикибди. Хар кунгидек эрталаб ишга келган Кодиров бу тушини шерикларига сўзлаб берди. Хамма, шу жумладан Абдувохид хам бу борада хотиржамлик билан шубхаланиб кўйгандилар. Лекин... Орадан икки соат ўтар-ўтмас, уларнинг Усмон ишлаётган зовур поли остидан хум чиккан пайтдаги холини бир кўрсангиз эди! Шундай жонланиш рўй бердики, колган барча ишлар тўхтаб колди. Мардикорлар бир-бирига гап бермай Кодировга ўз хизматларини таклиф эта бошлашди. Аммо у хар кандай ёрдамни инкор этиб, бошкаларнинг сукли кўзлари остида хумчани ўзи кавлаб олиб тозалай бошлади. Хумча ичидан тоза тупрокнинг тўкилиши узокка чўзилгани сайин томошабинларнинг кўтаринки кайфияти хам тушиб бораверди. Усмонга аччик-аччик, унчалик хам андишали бўлмаган пичинглар ёгила бошлади. Унинг ўзи хам, хумчанинг тубига етиб боравергани сайин каттагина кумуш хазинанинг хойнахой йўклигини тушуна бошлади. Аммо, чикмаган жондан умид деганларидек, балким идиш тагида бир неча танга ётгандир, деб ўйлади. Бир неча дакикадан сўнг бу умид учкуни хам сўнди.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Хар холда туш аскотди, хаттоки “дохиёна” бўлиб чикди. Кодиров тарвузи кўлтигидан тушиб уйига кайтгач, кариндошлари унга хабар беришганки, Каттакўргонда яшаган бефарзанд тогаси вафот этибди ва 2000 бухоро кумуш тангасини унга мерос колдирибди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Менинг беминнат хизматим, археологияга бўлган кизикишим бир сафар В.Л. Вяткин томонидан моддий рагбатлантирилган. Ўшанда мен унинг уйига сопол синикларининг навбатдаги партиясини олиб боргандим. Вяткин мени ўз коллекцияси сакланадиган хонада кабул килди. Уй канотидаги бу хонанинг катталиги ўртача бўлиб, алохида орка эшиги бор, ягона деразаси эса эшикнинг каршисида жойлашган. Кўпол ишланган ва бўялмаган ёгоч токчалар – турли ўлчам ва фасондаги стеллажларнинг бўйи шифтга етади. Хона ўртасида - хўжалик юмушларида фойдаланиб келинадиган иккита стол. Алохида бўлакларидан кайта тикланиши мумкин бўлган топилмаларнинг хаммаси хам елимланмаган. Маромига етказиб гипсланганиям кўринмайди. Ашёларни токчаларга кўйишда бирон-бир кўргазма тузишга бўлган интилишни сезмайсиз. Косачаларнинг айримлари алохида турган бўлса, колганлари кийиштириб кўйилган. Этикетаж йўк, ашёларнинг ўзида хам уларнинг келиб чикиши хакидаги хеч кандай шифр ёки белги кўйилмаган. Барча маълумотлар эса ашёларни топилган жойига караб, токчанинг у михдан бу михгача бўлган ораликларига жойлаб чикувчи хўжайиннинг хотирасида эди. Аммо, вакт ўтиши билан нималардир хотирасидан фаромуш бўларди, михчалар хам йўколарди. Баъзи нарсалар археологнинг ўзи ёки бу хонада у билан баб-баравар хукукка эга бўлган ошпаз аёлнинг айби билан силжитилиб ёки ўрни алмаштириб юборилганлиги маълум бўлиб коларди. Василий Лаврентиевичнинг каёкларгадир сирли равишда гойиб бўлиб тургувчи археологик ашёларни топа олмай колиши одатий бир хол эди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Бир куни мана шу хонада тухум кўйиб ўтирган товук нимадандир чўчиб, токчалардан биттасига учиб чикади ва бу билан бир тўп бўлиб турган беш дона ашёни синдириб юборади. Бунинг натижасида хосил бўлган археологик уюм эса Вяткиннинг рафикаси, хушчакчак аёл Елизавета Афанасьевна томонидан куракчага олиниб, “шу арзимаган нарсага Вася хафа бўлиб юрмаслиги” учун чикинди ўрага тўкиб юборилади. Афсуски, археологни уйда ортикча хаяжонланишдан асрашнинг ана шундай усулларидан хам фойдаланиб туришарди. &lt;br /&gt;Хуллас, мукофот олишдек унутилмас бир кунда ёруглик етишмаслиги, ундан хам кўра чанг ва тартибсизликдан бирор нарсани аник кўриб бўлмайдиган, аммо мен учун мукаддас бўлган хонада турардим. Василий Лаврентиевич исломгача бўлган даврга тегишли бутун, факатгина сирти бироз дарз кетган, сирланмаган коса томон чўзилди ва уни олиб, кўлимга тутказди: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;-Мана бу сенга мукофот. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Хаяжондан оёкларим титраб кетди. Косачанинг ичида сўнгги ўрта асрларга тегишли оддийгина, кулоклари синиб тушган, яшил рангли чироклар хам бор эди. Такдим этилган археологик ашёларни кувонч ва фахр билан, тантанавор холда кўтариб уйга жўнадим. Кўлимга тушган хазинага кай тарздадир муносабат билдириши мумкин бўлган “тушунадиган одамлар”ни, хеч бўлмаганда гимназия кизларини учратиш умидида айланма йўл – иккита шох кўча бўлмиш Кауфман ва Каттакўргон, кейин эса “эски парк” оркали юрдим. Уйга келгач, буюмларни кичик ёзув столига кўйиб, ўша захотиёк уларни “такомиллаштиришга” киришдим. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Ашёларни тўгри бахолашни хали билмасдим. Ўрта Осиёнинг исломдан олдинги даврларига тегишли сирланмаган сопол буюмлари, махаллий коллекционерлар хакида хеч нарса билмаганликлари боис, кам кадрланган. Менга берилган буюмни эслаб энди билаяпманки, ўшанда сугдлар замонасига оид косанинг сохиби бўлган эканман. У пайтда эса бу нарса мен, шу жумладан бошкалар учун хам бутун бошли бир жумбок эди. Вяткин эса осори-атикалар билан кандай муомала килиш кераклиги хакида гапирмас, умуман олганда, археология борасида хеч нарса ўргатмас эди. Ва мен, ўзимнинг жохиллигим туфайли, эгов билан куролланиб биринчи навбатда чирокларнинг синиб тушган кулоги ўрнини текисладим, сиртини бўёкдан тозалаб, яшил акварел билан бўядим. Кейин эса, сирланган коса кўзимга гариб кўриниб, уни китобларда кўрсатилган кадимги крит вазаларининг накшлари услубида безадим. Орадан уч йил ўтгандан сўнггина бу килмишимнинг бемаънилигини тушуниш даражасига етдим. Шунда мен ўзим чизган акварелни барча усулларни ишга солган холда ўчириш ва ювиш харакатига тушиб, кисман бунинг уддасидан хам чикдим. Факатгина идишнинг сиртига сингиб кетган ва унинг умумий сарик-кулранг фонда очик алвон рангда кўриниб турган догларни – кизил бўёк изларини кеткиза олмадим. Орадан яна бир неча йил ўтгач эса, буюмларнинг учаласини олиб Петроградга, кекса астроном, минералог ва бастакор Василий Васильевич Ястребцев (бу киши Н.А. Римскийнинг дўсти бўлиб, ўша пайтда унинг биографиясини ёзаётган эди)га совга сифатида олиб бордим. Принципиал карашларим туфайли ўшандан буён бутун хаётим давомида шахсий археологик ёки нумизматик коллекция тўплаган эмасман.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Париждан Француз тилшунос олими Готьёнинг биринчи сугд грамматикасини тузиш муносабати билан ягноб тилини ўрганиш учун келганида В.Л. Вяткинга бўлган хурматим янада ошди. Француз олими самаркандлик археологнинг квартирасида форс тилидаги кизгин сухбатларда соатлаб колиб кетар, унинг сухбатидан ўзининг экспедиция дафтарига нималарнидир ёзиб-ёзиб кўярди. Таассуротларимни гимназиядаги ўртокларимга сўзлаб берар эканман, “Рус французни ўкитмокда!”, - деб фахр билан таъкидлаб ўтардим. Орадан бир канча вакт ўтиб биринчи жахон уруши бошланиб колди. Буни эшитган француз олими&amp;nbsp; тоглардаги Ягнобдан Самаркандга тушиб, Эрон оркали Парижга кайтади.&amp;nbsp; Армия сафига кўшилган захирадаги лейтенант орадан кўп ўтмай Верден якинида халок бўлади. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Айникса 1916 йилда устозимдан фахрланиш туйгусига тўлиб-тошган эдим. Ўшанда Туркистонда хизмат сафарида бўлган Василий Владимирович Бартольд, унинг рафикаси – профессор В.А. Жуковскийнинг синглиси ва Василий Лаврентиевичнинг ўзи устозимнинг ховлисидаги сершох кайрагоч остида чой ичиб, сухбатлашиб ўтиришарди. Икковлари, шаркшунос ва археолог, бир мавзудан бошкасига ўтиб, тўхтовсиз фикр алмашардилар. Афтидан, икковларида хам кўплаб саволлар тўпланиб колганди. Мен эса столнинг бир бурчагида жойлашиб олиб, сухбатга жимгина, диккат билан бу кулок солардим. Бир пайт Василий Владимировичнинг нимадандир нотинчланганини сездим. Сал кейинрок у Вяткиндан кайсидир шайх хаётининг турли тафсилотларини суриштира бошлади. Пировардида, у хозир эшитганларидан&amp;nbsp; бехабарлиги, ўзининг ишида билмай хато йўл кўйганлиги, Василий Лаврентиевичнинг хаклигини тан олиши хамда кейинги нашрларининг тегишли ўринларида бу маълумотларни изохлаб ўтишини айтди.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Кўпгина самаркандлик ватанпарварлар шу эпизодни муболага билан кабул килган эдилар. Хатто шу даражага боришдики, гўё В.В. Бартольд самаркандлик археологнинг олдига сал бўлмаса дарс олгани келган эмиш. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Аслини олганда, бу вокеадан бир неча йил илгариёк Самарканднинг мўъжизавор меъморий обидалари мени ўзига тортиб келар эди. Мен улар хакида топа олган нарсаларимнинг хаммасини ўкиб чикар эдим. В.Л. Вяткин турли экскурсиялар давомида берадиган маълумотларни эшитиш учун жойларга бориб, эшитганларимни ёзиб борардим. Хатто бўёклар ишлатиб, алохида накшларни чизиб олардим, кам ўрганилган ёдгорликларни ўзимча ўлчаб чикиб, схематик режаларини тайёрлар эдим, ёзувлардан эстамп (босма расм – О.Г.)лар олиш билан шугулланар эдим. Ахоли ўртасида ўтказилган сўров маълумотларини хам ўзимга ёзиб олганман. Эшакча Джимка, кейинрок эса “Россия” русумли янги велосипедда доимий хамрох - каттакон ит Гопка кузатувидаги Микабойни макбара шайхлари ва мадрасалар ахли ёдгорликларда хеч нарсани бузмасдан, тиришкоклик билан тарихни ўрганувчи жиддий бир йигит сифатида таниб колишганди. Хамма хам кира олмайдиган жойларга дин пешволари менга рухсат беришарди. Натижада, хотирам хамда ён дафтарларимда хажм жихатдан каттагина, мазмунан эса бирмунча чалкаш Самарканд обидалари ўтмиши хакида маълумотлар сакланиб колган. Кейинчалик эса, танкидий ёндашувсиз кабул килганим жуда кўп маълумотлардан воз кечишимга тўгри келган. 14 ёшлигимдаёк Верманнинг “Барча давр ва халклар санъати тарихи” асари 1-жилдининг Самарканд ёдгорликлари таърифи берилган сахифаларига “жиддий” такриз ёздим (табиийки, чоп эттирмаганман). Муаллиф асаридаги ўша маълумотларни Зденка Шуберт фон Зольдерн фикрларига таяниб ёзган. Шунда мен Гарбий Европа мутахассисларининг Самарканд ёдгорликлари хакидаги билимлари рус олимлариникига караганда канчалар саёз эканлигига амин бўлганман. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;1912 йилдан махаллий ёдгорликлар бўйлаб мустакил равишда экскурсиялар олиб бордим. Турган гапки, бу бегараз килинарди. Шунинг учун хам аксар тарих сохасидан бехабар “бозорчи гидлар” менда хеч кандай ракибни кўришмас ва осори-атикалар сотувчилари сингари, етарлича хурмат килишарди. Уларнинг баъзилари хатто мендан хар турли маслахатлар хам сўраб туришарди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;В.Л. Вяткин шахарда бўлмаганида ёки саёхатчилар сони бир кадар кўп бўлганида унга ёрдам сифатида менинг хизматимдан фойдаланиб туришарди. Айрим пайтларда ёдгорликларни кўришда фалон шахсларга хамрохлик килиши учун гимназист Массонни дарсдан бўшатиш хакидаги директор номига хат билан вилоят бошкарувидан ёки тўгридан-тўгри губернаторлик уйидан фойтунда полициячи келарди. Бундай чакириклар ёзма ишга тўгри келиб колса, мен синов иншоси ёки математикадан назорат ишини тугалламасдан дафтарни ёпардим ва кўнгирок чалингунча синфхонада зерикиб ўтиришга махкум сабокдошларимни бир кадар магрурлик ила тарк этардим. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Киевлик гимназистлар учун тўрт кунлик экспедицияни эса алохида бир мамнуният билан олиб борганман. Улар ўзларига йўлбошчи этиб тайинланган тенгдошларига дастлабки учрашув чогларида беписанд муносабатда бўлган холда бир-бирлари билан аноним пичинглар отишиб, аччик-аччик гапларини юзимга айтишга хам уринишарди. Гўри Амирда бўлганимизда вазият бирдан ўзгарди. Тўртинчи куннинг охирига келиб эса улардан бирови хам менга сенлаб мурожаат килмайдиган бўлди. Мен мехмонларни вокзалга чикиб кузатиб кўйдим. Поезд кетиши олдидан гимназистларнинг самимий кўл сикишларидан ўнг кўлимнинг панжаси огриб колди. Улар астойдил миннатдорчилик билдириб, ўзларига таклиф килишар, гимназияларида Киев обидаларининг мен каби билимдони йўклигини айтишар эди. Хуллас, мен ўшанда Самарканд гимназияси шаънини химоя кила олдим. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Тарихий обидаларни кўришда чет элликларга хам хамрохлик килиб, у ёки бу миллатнинг турлича хатти-харакатини кизикиш билан кузатардим. Немислар ўзларига айтилаётган нарсаларга жимгина, виждонан кулок тутишар ва каерга бошласам, ўша ерга менга эргашиб чикиб-тушиб юраверардилар. Бир нечта саволлардан сўнг, мендан ижозат сўраган холда пиджакларни ечиб, олдиндан тайёрлаб кўйган егуликлари – булочка, бутерброд, кайнатилган тухум, колбаса, дудланган чўчка гўшти, меваларни чикариб, шу ёдгорликнинг ўзида, унга эътибор хам бермасдан хушчакчаклик билан тановул кила бошлайдилар. Жўшкин ва серхаракат, обида хакидаги кискагина тарихий маълумотни хам кулоклари остидан ўтказиб юборадиган италянлар ёнимга келиб-кетиб, бир нимани кайта-кайта сўрашади; чугурлашиб, ёдгорликнинг токча, эшик, зина, томларида образли тарзда жойлашиб олиб, суратга тушишни яхши кўришади. Жиддий инглизлар-чи? Гўё сизга илтифот кўрсатгандек, огзаки тушунтиришни хотиржам тинглаб, кўлларидаги “бедекер” ёки инглиз тилидаги бошка йўлланмалар билан мендан эшитганлари орасидаги арзимаган тафовутлар тўгрисида хам бахсга киришиб кетишади. Инглиз муаллифларининг бизга нотўгрилиги кундай равшан бўлган маълумотлари фош этилганда сайёхлар ўз позицияларини унча хохламай топшириб кўйишарди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Йўк, гимназист Массон асло “кўнгли каттик”, “майдакаш” бўлмай, ўзини билимдон килиб кўрсатишга уринмасди. Обидаларга ишкивозлиги билан бир каторда у 20 та пирожнийдан гаров ўйнаб, Улугбек мадрасасининг энгашиб колган 32 метрли минораси юкориги майдончасининг энг киррасига бориб, оёгини осилтириб, олдинга эгилган холда 15 минут ўтириши хам мумкин эди (гарчи бахс голиби сифатида Кауфман кўчасида жойлашган Самсонов кандолатчилик дўконининг бунча микдордаги 5 тийинлик катта-катта пирожнийларининг хаммасидан фойдалана олмаса-да).&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Гимназист Массон Самарканд обидаларини жуда яхши кўрарди ва бошка мамлакатлар меъморчилигига хам улар оркали назар соларди. У 7-синфлигида граф Игнатьевнинг гимназияда эндигина ўкитила бошланган антик маданият курсининг “Кадимги Юнонистон меъморчилиги” мавзуи бўйича доклади ёмон чикмади. Аммо ўкитувчи Семен Федотович Марченко докладда тез-тез учраб турган ислом даври Ўрта Осиё меъморларининг обидалари билан хамохангликдан лол колган. &lt;br /&gt;Гимназияни битиришим арафасида олтин медалга талабгор сифатида мени ўз хонасида кабул килар экан, директор В.Д. Крымский гина аралаш бошини чайкаган холда менга оталарча сўзлади: “Шундай кобилиятли, талантли бўлатуриб, археология билан, кариялар иши билан шугулланиб юрибсиз...”. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Бу мазмундаги фикрларни хар томондан, шу жумладан уйда хам кўплаб кўплаб эшитишимга тўгри келарди. Охир-окибат, Самарканд ўгил болалар лицейини тугатгач, мени инженер-курувчилик бўлимига кабул килишларини сўраб, Петр I номидаги Петроград политехника институтига ариза топширдим. Бунга асос килиб, туркистонлик сифатида ўз ўлкамни яхши кўришим ва унга каналлар курилиши, сув зарурлиги кўрсатилди. Инженер-ирригатор мутахассислигини эса факат юкорида тилга олинган институтда олиш мумкин эди. &lt;br /&gt;Ажойиб профессорларнинг маърузаларига хеч кандай кизикишсиз, аммо астойдил кулок солардим, чизмачилик, олий математика, геодезия, буг козонлари ва бошка махсус фанлар билан жиддий шугулланар эдим. Бахтимга, 1914-1917 йиллардаги жахон уруши хаммасини ўзгартирди – мени армия сафига олишди. Инкилобдан сўнг эса, хавас устунлик килди ва мендан археолог етишиб чикди. &lt;br /&gt;Шундай килиб, ташки таъсирлар остида майиб бўлаёзган кучни хаётнинг ўзи тўгрилаб, изга солди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;strong&gt;Рус тилидан О. Гуломов таржимаси.&lt;/strong&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/p&gt;&lt;/div&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/20785.html</comments>
  <category>Маънавият ва маърифат</category>
  <category>Тарихга саёхат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/20675.html</guid>
  <pubDate>Mon, 26 Mar 2007 05:32:01 GMT</pubDate>
  <title>Ўрта Осиё археологининг эсдаликларидан (1-кисм)</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/20675.html</link>
  <description>&lt;p&gt;&lt;strong&gt;Кадимшунослар устози&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;img height=&quot;145&quot; width=&quot;200&quot; align=&quot;left&quot; border=&quot;1&quot; alt=&quot;&quot; src=&quot;http://www.ljplus.ru/img3/a/k/aks_sado/Masson.jpg&quot; /&gt;1936-1938 йилларда Термиз шахри ва унинг атрофларида Ўрта Осиё худудидаги дастлабки йирик археологик илмий экспедиция - Термиз археологик комплекс экспедицияси (ТАКЭ) иш олиб борган эди. Профессор Михаил&amp;nbsp; Евгеньевич Массон рахбарлигида кўхна шахар тарихини хар томонлама, чукур ўрганиш&amp;nbsp; учун Тошкент, Москва, Санкт-Петербургнинг юкори малакали мутахассислари – археолог, санъатшунос, архитектор, геолог, ирригатор ва бошкалар жалб этилди. Тадкикотлар натижасида Термиз шахрининг юзага келишидан бошлаб токи XIV асрнинг бошларигача бўлган тарихи илк бор даврлаштириб чикилди, тарихий топографияси тузилди. Кушонлар даврига тегишли Чингизтепа, Айритом ва Коратепа каби ёдгорликлар тадкик килиниб, Кушон давлати тарихини ўрганишга жиддий кадамлар кўйилди. Айритомдан дунёга машхур машшоклар тасвири солинган фриз бўлаклари топилди. Термиз хукмдорлари саройида кенг кўламли казишма ишлари олиб борилди. Бошка меъморий ёдгорликлар, шахар ва унинг атрофи сугориш иншоотлари тарихи тадкик килинди. Экспедиция якунлари 1940 ва 1945 йилларда икки жилдли китобда, кўплаб маколаларда эълон килинган.&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;br /&gt;ТАКЭ томонидан Кўхна Термизда олиб борилган тадкикотлар минтакамиздаги бошка&amp;nbsp; кадимий шахарлар тарихи учун хам комплекс ўрганишнинг ахамиятини кўрсатиб берди. М.Е. Массон рахбарлигида кейинги йилларда олиб борилган кенг кўламли археологик тадкикот ишлари (масалан, ЮТАКЭ – Жанубий Туркманистон археологик комплекс экспедицияси, Катта Фаргона каналида курилишидаги археологик кузатув ишлари, КАТЭ – Кеш археологик экспедицияси) асосида Термизда орттирилган тажриба ётади, десак муболага килмаган бўламиз.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;br /&gt;1997 йилда ушбу оламшумул экспедициянинг рахбари, тарих ва археология фанлари доктори, Туркманистон ФА академиги, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби, таникли археолог Михаил Евгеньевич Массон таваллудига 100 йил тўлди. Шу муносабат билан Тошкент, Ашхобод шахарларида бир катор тадбирлар, Тошкентда хар йилги “Массон ўкишлари” ўтказилди. &lt;br /&gt;Шуни хам айтишимиз жоизки, Михаил Массон Ўрта Осиё Давлат Университети (хозирги Ўзбекистон Миллий Университети)нинг археология кафедрасининг ташкилотчиси ва мудири эди (1936 йилдан). Унинг шогирдлари хозирги кунда Марказий Осиёнинг етакчи археологлари, МДХдаги фанлар академиялари академик ва мухбир-аъзоларидир. &lt;br /&gt;Михаил Евгеньевич Массон 1897 йилнинг 5 декабрида Самаркандда таваллуд топган. У гимназияда ўкиб юрган кезларидаёк, кўхна Афросиёбдан ажойиб Регистон ёдгорликларигача ўтган асрлар бўйи таралиб турган антика шахарнинг гўзаллигига мафтун эди. Ёшлигидан фанга мехр, олимларга ихлос кўйган хамда устозлари ишини давом эттириб, Ўрта Осиё археология мактабига асос солган бу ажойиб инсон ўзининг&lt;strong&gt;”Из воспоминаний среднеазиатского археолога”&lt;/strong&gt; (Тошкент, Г.Гулом нашриёти, 1976 й.) китоби биринчи бобида ўзининг ёшлиги, фан оламига кай тарика кириб келганлиги&amp;nbsp; хакида хикоя килади. Биз эса олимнинг таваллуд куни якинлашиб келаётгани муносабати билан ушбу асардан парчани сизнинг эътиборингизга хавола этишни ният&amp;nbsp; килдик.&lt;/em&gt; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;strong&gt;&lt;br /&gt;ЎРТА ОСИЁ АРХЕОЛОГИНИНГ ЭСДАЛИКЛАРИДАН&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;“Самаркандда энг тирик нарса - унинг жонсиз ўтмиши”, деб колди кунлардан бир куни кўл остимда тахсил оладиган талаба киз. Бу фикр, албатта, ўша вактда хам нотўгри эди. Айни пайтда,&amp;nbsp; унинг образлилигини хам инкор этиб бўлмайди.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Инкилобдан олдин Самарканднинг янги, европача кисми асосан тўралар талабига мослашган кулай ва саришта шахарча бўлсада, лекин ёшларнинг эътиборини тортадиган, уларни&amp;nbsp; мафтун киладиган бирорта гайритабиий, ёркин, мухим ва кизикарли жихатлари билан ажралиб турмасди. Самарканднинг кўхна кисми (ёки “эски шахар”) асосан шахарнинг иктисодий хаётини акс эттириб, бу ерда турли банкларнинг бўлимлари, катта-кичик савдо фирмалари бўлар, бозорларда кизгин савдо-сотик ишлари олиб бориларди. Аммо шахар киёфасида, жойлаштирилишида кадимийлик яккол кўзга ташланиб турарди. Бу эса шахарнинг ўзига хос хусусияти эди.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;div class=&quot;ljcut&quot; text=&quot;Давомини ўкинг...&quot;&gt;Кўп асрлар давомида мавжудлиги Самаркандни осори-атикалар шахрига айлантирди. Туркистон рус кўшинлари томонидан забт этилгач, бу ерда ўлкадаги дастлабки археологик казишмалар бошланди. XIII асрда хаёт окими тўхтаб колган Афросиёб ва унинг атрофидаги жойларни бахор сувлари ювиб кетиши, шунингдек, турли ер ишларининг олиб борилиши натижасида жуда кўп микдорда катта-кичик кадимий буюмлар топиларди. Бу ерда 1874 йилдаёк Ўрта Осиёда дастлабки, мўъжазгина археология музейи ташкил этилган. Атиги 1883 йилгача фаолият кўрсатиб келган бу музей 1898 йилда кайта тузилди. Бозорларда турли археологик топилмаларнинг савдоси жуда чаккон эди. Бу буюмлар айникса, ўлкага четдан доимий яшаш учун келган шахслар ва кўп сонли сайёхларда катта кизикиш уйготганди. Ана шу холатнинг ўзиёк номакбул бошка холатни – калбакилаштирилган осори-атикалар бозорини вужудга келтирди. Махаллий кулоллар турли аралашмалар, мойли сув ва бошка усуллардан устакорлик билан фойдаланиб ўзларининг сирланган буюмларига “кадимий” тус беришарди. Хар турли тасвирлар (кўпрок достонлардан лавхалар) солинган кошин бўлаклари махсус аралашмалар билан ювилиб, сўнг киздирилган ва уларда кичик ёрикчалар хосил килинган. Кўхна буюмларни калбакилаштиришда Бухоро яхудийларидан Давид Юсупов анча илгарилаб кетган эди. Ўша вактдаги савдогарлардан бири Шакарянц эса бундай “осори-атикалар”ни сотиб олиб, ўзининг савдо ишлари юзасидан Греция, Италия ва Гарбий Европанинг бошка мамлакатларига бўлган хар йилги сафарлари чогида уларни пуллаган. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Махаллий ахоли орасида ўта кобилиятли ва уддабурон сохтакор эса, асосан шу ўлкага хос бўлган кадимий ашёларни тайёрловчи уста Собир эди. У айникса ислом давригача бўлган терракота хайкалчаларини ясашда мохир бўлган. Лойдан ясалган бир нечта колипни топиб олган Собир ўз “корхонасини” йўлга кўйди ва бундай хайкалчаларни калбакилаштириш санъатида мукаммалликка эришди. Уста Собир ўз махсулотини “кармонбоп” нархларда сотарди – хайвонлар тасвири 20 тийин ва бундан камрок, одам шаклидаги хайкалчалар эса 50 тийиндан 1 сўмгача. Унинг махсулотлари шунчалар кенг таркалиб кетдики, бу намуналар XIX аср сўнггидан Ўрта Осиё осори-атикаларини жамлаб бошлаган деярли барча музейлар (шу жумладан, Эрмитаж)да кўргазмага кўйилган. Эрмитажга бу буюмлар Н.И. Веселовский коллекцияси таркибида бориб колган. Самаркандга бўлган сафарлари давомида Веселовский бозордан кўплаб археологик ашёларни, шу жумладан, уста Собирнинг махсулотларини (албатта, уларнинг келиб чикишидан шубхаланмаган холда) сотиб олган. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Самарканднинг антиквар бозорида калбаки тангалар савдоси кизгин эди. Уларнинг Эрон, Пешавор, Пандишер, Бомбей каби жойлардан олиб келиниши билан кифояланмасдан, махаллий талабни хам хисобга олган холган махаллий “эпчил” хунармандлар (бир пайтнинг ўзида хожатбарор гидлар, яъни етакчилар) куйма юнон-бактрия тангаларини ва умуман, европаликлар орасида харидоргир хисобланган исломгача бўлган даврга мансуб тангаларни ясашган. Бундай калбаки тангалардан, айникса юнон-бактрия хукмдори Евкратиднинг (мил.авв. тахминан 175-156 йиллар) икки типдаги йирик тетрадрахмалари жуда кўп тайёрланган. Самаркандда милоддан аввалги II асрга тегишли катта-кичик Куддус тангалари – шекелларнинг ясалиши диккатга сазовор. Бу тангалар анчайин кўпол холда куйилган бўлиб, улар бухоролик яхудийлар томонидан сохта нумизматик ашёлар эмас, балки ўзлари&amp;nbsp; учун мукаддас кадимги яхудий алифбосидаги матнлар ва тасвирлар солинган медальонлар сифатида бажонидил сотиб олинган.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Бундай медальонларга, ўз навбатида, “бозорчи гидлар”га ишонувчи сайёхлар хам дуч келишган. Кизил инкилоб бўсагасидаги йилларда Хожи Хожимуродов шундай сайёхларнинг ишончини козонди. У ўзининг В.В. Верешчагин билан шахсан танишлиги ва рассомнинг “Темур дарвозаси” картинасида тасвирланганини айтиши биланок сайёхларнинг чексиз хурматига сазовор бўларди-кўярди. Айникса ,у: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;- Мухтарам тўралар ўша асарни билсалар, албатта, - деб кўшиб кўйганидан сўнг&amp;nbsp; эса “мухтарам тўралар” хакикатдан хам бу суратни эслаганликларини ва чиндан хам унда чизилган икки навкардан бирининг сиймосида Хожимуродовни таниётганликларини айтишга шошардилар. Шу йўсинда у ўзи кутган эхтиромга сазовор бўларди. Лекин буюк рассом 1868 йилда ўз асари устида ишлаётганида Хожи Хожимуродов хали дунёга келмаганлиги эхтимоли сайёхлардан бировининг хам хаёлига келмаган кўринади. Нима бўлганда хам, шу хилдаги биринчи танишув сайёхларга турли хил калбаки нарсаларни осонгина пуллашда жудаям кўл келарди.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Айни чокда Самаркандда сон-саноксиз хакикий археологик ашёларнинг топилиши боис нисбатан йирик археологик ва нумизматик шахсий коллекциялар хам ташкил топди. Булардан XIX асрда Безукладников, Фадеев, Петров-Борзна, Баршчевский коллекцияларини, ХХ асрда инженерлар Пославский ва Кастальский, рассом Столяров, Вяткин коллекцияларини мисол келтиришимиз мумкин. Мухит ва шарт-шароит, айникса довруги кенг таркалган кўхна меъморий ёдгорликлар Самаркандга келгунга кадар археологияга мутлако алокаси бўлмаган бу турли касб эгаларини осори-атикалар коллекционерларига ва хаваскор археологларга айлантирди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Мен мана шундай мухитда ўсиб-улгайдим. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Атрофдаги ажойиботларни сезмасликнинг иложи йўк эди. Уларга муносабат эса турли даврларда турлича бўлган. XIX асрнинг 70-80 йилларида у ер-бу ерда учрайдиган каровсиз колган мармар кабртошлар шахарнинг европача кисмида зина, тўсик ва кўприклар учун коплама сифатида ишлатиб юборилган. Кадимий иншоотларнинг сўнгги колдиклари бузилиб, ажойиб пишик гиштларидан янги курилишларда фойдаланилган. Кошинкор безак бўлаклари ташиб кетилиб, баъзи холларда юкори мартабали мехмонлар ва сайёхларга эсдалик сифатида такдим этиш одат тусига кирган. Хатто, шахарда 1884 йилда бўлган англиялик Генрих Лендель ранг-баранг Самарканд кошинларини ўзи билан олиб кетишда яратиб берилган имконият учун уялмай-нетмай матбуот оркали миннатдорчилик билдирган. Шунингдек, XIX асрнинг охирида шахарнинг европача кисмида бир жохил киши ўз уйининг олд кисмини безатишда ёдгорликлардан бирининг кошинларидан фойдаланган. &lt;br /&gt;&amp;nbsp;Бизга маълумки, бу каби нохуш холатларнинг акси ўларок, кўхна обидаларни таъмирлаш ва бузилиб кетишдан асраш йўлидаги харакатлар хам бўлган. Аммо, ушбу масалалар билан шугулланувчи махсус давлат муассасаси бўлмаганлиги боис, баъзи ташаббуслар маъмуриятнинг когоздаги кўрсатмаларидан нарига ўтмаган. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Шу билан бирга, Туркистондаги рус зиёлилари вакиллари орасида бу ёдгорликларни кадрловчилар хам кўп эди. Улар хар якшанба куни Шохи Зинда ансамблидаги макбаралар ва у ердаги ажойиб хиёбонга ташриф буюришарди. Гўё бог сайлига чиккандек извошларда тўда-тўда бўлиб келиб, бу ерда бир неча соатлаб яйрашарди. Ёдгорликларни зиёрат килаётганда томошабинлар сабрли бўлиб ўзларини вазмин тутишар, шайх ёки гиднинг сўзларини диккат билан тинглаб, доноликка даъво килувчи ноўрин шархлардан ўзларини тийишарди. Биз, болаларда эса иншоотлар ичидаги саранжом-саришталик, сукунат алохида таассурот колдирган. Гўзал накшлар, ички деворий суратларнинг ёкимли ранглари ва ёркин кошинкор копламаларни мирикиб томоша килиб бўлгач пастга тушиб, чойхона ёнидаги богда чой ичиш, ўзимиз билан олиб келган егуликлар билан тамадди килиб олиш учун ерга тўшалган палос ва гиламлар устига жойлашардик. Бунда спиртли ичимликларни ичишга йўл кўйилмасди. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Менинг, у вактда хали беш яшар боланинг хотирасида Шохи Зинда билан дастлабки танишув чогидаги кўнгилсиз бир вокеа махкам ўрнашиб колганди. Ўшанда бу экскурсиянинг катта ёшли, аммо унчалик эпчил бўлмаган бир аъзоси кокилиб кетиб, кайнаб турган самоварни менинг ёнимда агдариб юборган эди. Ундаги кайнок сувнинг анчаси менинг устимга сачради. Яхшиямки факат чап кўлимнинг елкадан панжагача кисмини куйдириб олган эканман. Атрофдагилар “матроска” кўйлагимни ечиб олаётганда куйишдан пайдо бўлган пуфакларни хам шилиб юборишди. Огрик кучли бўлишига карамасдан мен йигламадим. Кекса, истараси иссик чойхоначи кўлимни ёппасига тухум оки билан коплаши жараёнини токат билан ўтказдим. Кайтишда эса, дока билан яхшилаб ўралган кўлимнинг зиркиллашига эътибор бермаган холда фойтуннинг кичкина ўриндигига ўрнашиб олиб бугун кун давомида кўрган ва эшитганларимдан сехрланганим кўйи жимгина кетардим. Табиийки, экскурсияда эшитганларимдан у-бу нарсаларгина менинг аклимга етиб келганди, холос. Болалик калбимда унутилмас нимарсанинг сехрли бир таассуроти мухрланиб колган эди. Кейинрок катталар айтишардики, мен баъзи кечалари уйкумда Шохи Зинда макбаралари кўрганларимни Шахризода эртакларини ўкиб беришгандаги эшитган вокеларга кўшиб алахсираб чикар эканман.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt; TEXT-ALIGN: center&quot; align=&quot;center&quot;&gt;&lt;b style=&quot;mso-bidi-font-weight: normal&quot;&gt;&lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 10pt; mso-ansi-language: UZ-CYR&quot;&gt;&lt;font face=&quot;Times New Roman&quot;&gt;Давоми бор.&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/i&gt;&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;&lt;br /&gt;&lt;span lang=&quot;UZ-CYR&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 10pt; FONT-FAMILY: &amp;#39;Times New Roman&amp;#39;; mso-ansi-language: UZ-CYR; mso-fareast-font-family: &amp;#39;Times New Roman&amp;#39;; mso-fareast-language: RU; mso-bidi-language: AR-SA&quot;&gt;&lt;strong&gt;Рус тилидан О. Гуломов таржимаси.&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/20675.html</comments>
  <category>Маданият ва санъат</category>
  <category>Тарихга саёхат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/20126.html</guid>
  <pubDate>Mon, 26 Mar 2007 04:46:39 GMT</pubDate>
  <title>Хазрат Айюб алайхиссалом</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/20126.html</link>
  <description>&lt;div&gt;«Икки юз етмиш етти пир» китобидан олинган &lt;a href=&quot;http://archaeomuseum.freenet.uz/res/Hazrat_Ayub_alayhissalom_Xalq_yuli_gazetasi_2006_30_11.PDF&quot;&gt;ушбу парчада&lt;/a&gt; (pdf, 569 kb) пайгамбарлардан Хазрат Айюб алайхиссалом хакида сўз юритилади.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;font size=&quot;1&quot;&gt;&lt;br /&gt;Файлга изох: Маколани юклаб олиш учун ишорат устига сичкончанинг ўнг тугмасини босинг ва &quot;Сохранить ссылку как&quot; (&quot;Save Target As&quot;)ни танланг.&lt;/font&gt; &amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;/div&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/20126.html</comments>
  <category>Маънавият ва маърифат</category>
  <category>Ислом дини</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/19879.html</guid>
  <pubDate>Mon, 26 Mar 2007 04:39:12 GMT</pubDate>
  <title>Саййид Бурхониддин Мухаккик ат-Термизий</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/19879.html</link>
  <description>&lt;p&gt;Бу улуг зотнинг тўлик исми шарифи Саййид Хусайн Бурхониддин Мухаккик Сирдон ат-Термизий бўлиб, кўпинча Сайй¬ид Бурхониддин Мухаккик Термизий дейилади. Манбаларда гохо Саййид Бурхониддин Сир¬дон Саййид Хусайн Термизий, Саййид Мухаккик, Саййиди Сирдон, Саййид Хусайн ёки Саййид Хазрат ва Бурхониддин тарзида тилга олинади. Жалолиддин Румий /1207-1273/ уни кискача Бурхон Мухаккик деса, Алишер Навоий &quot;Насойимул-мухаббат&quot;да Саййид Бурхониддин Мухаккик деган холда, бир ўринда Саййиди Сирдон ва Хазрат дейди, яна етти жойда Саййид атамасини кўллайди. Унинг исмидаги турфалик каби, хаёти хам мураккаб ва зиддиятли кутбларга эга хамда гоят сирли кечган. У дунёдан бўйдок ва ток утди, ўзининг бутун вужудини, хатто, борлигини тарикатга, илму ирфонга бахшида этди. Унинг исмига тиркалувчи Мухаккик ва Сирдон калималари - диний унвонлар, Мухаккик-Оллох кашфига мушаррафлик аломати, Сирдон - мазхаб сирларини билгувчи демак. &lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;div class=&quot;ljcut&quot; text=&quot;Давомини ўкинг...&quot;&gt;Саййид Бурхониддин илк сабокни жонажон шахри Термизда олади ва уни давом эттириш илинжида Балхга йўл олади. Термиз ва Балх шахарлари асов Жайхуннинг икки сохилида жойлашган бўлиб, бу икки кадимий шахар тарихан ва такдиран кўп жихатларда якин муштаракликлар касб этади. Саййид Бурхониддин Балхда машхур Суфий Шайх Бахоуддин Валад/1148-1231/ хонадонида яшай бошлайди ва Бахо Валаднинг шогирдлари сафига кўшилади. Саййид Бурхониддиннинг таваллуди ва Бал¬хга ташрифи йиллари аник эмас, лекин унинг Бахо Валад тарафидан ёш Жалолиддинга атобек /тарбиячи/ этиб тайинланиш санаси тахминий баркарорлаштирилса, айрим жумбокларга жавоб топилади. Румийнинг тугилган йили /1207/ ни хисобга олсак, Румий нари борса 4-5 ёшларида Саййиди Сирдон тарбиясига топширилган, вокеалар 1211-1212 йилларда рўй бермокда. Бу пайтга келиб, Саййид Бурхониддин камида 20-25 ёшларда эди. Демак, у 1185-1190 йиллар оралигида дунёга келган бўлиши эхтимол. Саййид Бурхониддин Балхга келиб, Бахо Валад хонадонига кадам ранжида килганда 15-20 ёшларда булган, бу 1200-1210 йилларга тўгри келади. &lt;br /&gt;Бахо Валад умри давомида катор юрт ва шахарларни кезди, ушбу сафарларнинг барисида Саййид Бурхониддин хамсафар эди Бахо Валад 1218-1219 йиллар хаж сафарини ихтиёр айлайди, устоз ва шогирд хайрлашади Саййид Бурхониддин пирини ва севимли шогирди Жалолиддинни узок йулга кузатиб, узи Термизга—она шахри кучогига кайтади, бу ерда тарикат ишларини ривожлантиришга бел боглайди. Бахо Валад сафар чоги Нишопурда Фаридиддин Аттор/1145-1221/ билан учрашади, Аттор 11-12 яшар Жалолиддинга &quot;Асрорнома&quot; асарини тухфа килади. Улар Нишопурдан Райга, ундан Хамадон оркали Багдодга йўл олади ва Бахо Валад Багдодда тасаввуф донишманди, буюк ориф Шайх Шихобиддин Сухравардий /1138-1235/ билан мулокотда бўлади. Шайх Сухравардий би¬лан Саййид Бурхониддиннинг ажойиб учрашувлари хам манбаларда ўз кайдини топган. Бахо Валад, нихоят, Румо Туркиянинг Кония /Кониё, кадимги Икониум-Кониум/да кўним топиб, хурмат-эхтиромга сазовор бўлади, шаларнинг олий мадрасасида мударрислик ва раислик килади, шу ерда 1231 йили дунёдан ўтади. &lt;br /&gt;Ана шу машъум ходиса, Алишер Навоийнинг шаходатича, Саййид Бурхониддинга гойибона аён бўлади: &quot;Ул кунки Шайх Бахруддин Валад оламдин ўтти, Саййид Термизда ултуриб эрди. Дедики, шайхим ва устозим хазратлари дунёдан рихлат килдилар&quot; Булар Бурхон Мухаккик ила унинг домласи Бахо Валад ўртасида муттасил рухий робита мавжудлигидан далолатдир. Алишер Навоийнинг ёзишича, Бур¬бон Мухаккик &quot;Неча кундан сўнгра Мавлоно Жалолиддин (Румий) тарбияти учун Кунияга мутавважих бўлди&quot;. Саййид Бурхониддин Мухаккик устози вафотидан бир йил ўтгач, 1232 йили Кунияга келади, Жалолиддиндан кўнгил сўраб, пирининг рухи покларига дуойи фотиха килади. Бурхон Мухаккик ташрифи Румийга хушлик ва масрурлик бахш этади, зотан, Румий муршиди Бурхон Мухаккик.сиймосида киблагохи Бахо Валад рухиятини топгандек бўлади. Мавлоно устози Саййид Бурхониддиндан бекиёс фойда топади ва пир ўгитлари шогирдга Салохиддин Заркуб (ваф.1258) тарбия олган ва шогирдликка тушган эди. Термизий ўз муридлари Румий ва Заркубларни гоят эхтиром килган, айникса, Заркуб унинг энг суюкли шогирдига айланади. Румийнинг ўзи Заркубни кўпинча &quot;Саййид Бурхониддин Мухаккикнинг фарзанди, жони дили ва халифаси хам шу&quot;, дер экан. Саййид Бурхониддин умри давомида Румийга канчалик мехр кўйган бўлса, Заркубдан хам мехр кўрини аямаган экан. Термизий шогирдлари Румий ва Заркублар хакида: &quot;Холимни Шайх Салохиддинга багишладим ва колимни Мавлоно (яъни Румий)га багишладим&quot;, деб гурурланар экан. &lt;br /&gt;Термизий маълум фурсат ўтгач, Куниядан Кайсарияга кетади ва ўша ерда истикомат килади. Румий Кайсарияга Термизийни зиёрат килгани боради, устози уни уч маротаба чилланишинликка даъват этади. Термизий шогирди Румийнинг фарзанди азизи Султон Валад (1226-1318)га хам устозлик килиб, таълим берган ва унинг камолотга етувида улкан хисса кўшган. Султон Валадга Шайх Заркуб хам пирлик килган, унинг илмда вояга етувида Термизий ва Румий хамда Заркубнинг таъсирлари бекиёс. Ана шу хил устозу шогирдлик, муриду муршидлик ришталари мустахкам илдиз отиб, занжир сифат давом этди ва оилавий сулола силсиласи даражасига бориб етди. Чунончи, Бахо Валад-Саййид Бурхониддин &lt;br /&gt;Мухаккик - Мавлоно Жалолид¬дин Румий – Заркуб - Султон Ва¬лад тизимидаги муршид ва муридлик асрлар оша ибрат рамзи бўлиб келмокда. Термизий вафоти(1241йил) дан сунг, Ру¬мий ўзига Заркубни шогирд¬ликка олади ва уни ўзининг халифаси (ўринбосари) деб эълон килади. Румийнинг бу харакатини бошка шогирдлар хушламайдилар, лекин Мавлоно устози Термизий хотираси туфайли фикрида собит колади. Чунки Румий аввалигаТермизийдан, сўнг унинг хаётида мухим ўрин тутган Шамсиддин Табризий (1184-1247) дан айрилиб, эндиликда Салохиддин Заркубга суяниб колган эди. Султон Валад ибораси билан айтганда: &quot;Мавлоно ва Салохиддин Заркуб икки танада бир жон каби эдилар&quot;. &lt;br /&gt;Саййид Бурхониддин Мухаккик Кайсарияда эканида, унга Салжукийлар вазири Шам¬сиддин Исфахрний (ваф.1265) катта илтифот ва мархамат кўрсатади. Саййиди Сирдон Кайсарияда талай шогирдларга устозлик килди, хатто Ш. Исфахоний хам Термизийни ўзига пир деб билади. Бурхониддин Мухаккик вафот этганда, унинг дафн маросимига шахсан Исфахоний бош-кош бўлади. Таассуфки, Румий ва Заркублар дафнга етиб келолмайди, иккаласи, кечикиб бўлса-да, устози кабри устида сукут саклаб, таъзия бажо айлагач, пирлари охирги кунларини ўтказган хужрага киришади. Румий хужрадаги китоблардан айримларини эсдалик учун Исфахонийга такдим этади, колган китобларни пароканда битикли когозлар билан бирга олиб Кунияга кайтади. Ана шу пароканда битиклар Румий ва Султон Валад учун &quot;Маорифи Бурхон Мухаккик” китобини тузишда асос манба вазифасини ўтаган булса, не ажаб! Алломанинг ушбу китоби (Техрон, 1339)да Худойи Таоло ижодкорлиги, бунёдкорлиги, Худонинг пайгамбарларга инъом этган фазилатлари, авлиёларга берган зийнатлари шархланади. Муаллиф ўз фикрлари инжусининг исботи ва таъкиди ўларок, Абдулмажид Санойи (1081-1141) газалиётидан кўпрок, истифода этади. Саййид Сирдоннинг &quot;Маориф&quot; асарини ўрганиш, тадкик, этиш, ўзбек тилига таржима килиш, унинг ички сирларидан, теран сехрларидан халкимизни ва ёш авлодни вокиф этиш илм ахлининг мукаддас бурчидир.&lt;p&gt;Саййид Бурхониддин Термизий ўгитлари:&lt;/p&gt;&lt;p&gt;1.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Инсонга берилган иш, сўз ва хоказоларнинг барчаси аломатдир. &lt;br /&gt;2.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Мактовдан хам кўра каттарок, пора борми? Яъни: мактов поранинг каттасидир. &lt;br /&gt;3.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Замонамиз олимлари килни кирк ёрадилар, аммо ўта мухим нарсани, яъни ўзларини билмайдилар. &lt;br /&gt;4.&amp;nbsp; Халкнинг кийимлигини ўгирлаган ўгри хар уйдан бир кийимлик кўрсатишни хам ўрганиб олгандир. &lt;br /&gt;5.&amp;nbsp; Сўз бир келинчакдир, сўз бир гўзалдир. &lt;br /&gt;6.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Хар бир устоздан ва дўстдан бирон нарсани олишга интилинг! &lt;br /&gt;7.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Хамма нарсани кўрсатган куёшдир ва хамма нарса унинг зиёси туфайли кўринади. &lt;br /&gt;8.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Баъзилар (бу дунёга) нон ейишга, баъзилар нонни томо¬ша килишга келади. &lt;br /&gt;9.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Хакикий куёшдан бошка яна бир куёш бор, унинг ёрдамида эса хакикатлар ва маънолар кашф этилади. &lt;br /&gt;10. Имконсизни эпламок - имконсиз. Бирок, мушкулни эпламок имконсиз эмас. &lt;br /&gt;11. Баъзи одамларда нариги дунёнинг дарди йўкдир, кўнгиллари тамоман бу дунёга богланган. &lt;br /&gt;12.Кўнгил - пок ва бегубор бир кўзгу. &lt;br /&gt;13. Очлик - хикмат хазинасининг калити. &lt;br /&gt;14. Шароб - кўтарганга халол, кўтармаганга харом. &lt;br /&gt;15. Мен мажзуб (телба) бир одамман, хотин, бола-чака ташвишига тобу токатим йўк. Ле¬кин унутмагилки, Исломда оила ва никох - вожиб.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Алломалар Саййид Бурхо¬ниддин Термизий зикрида: &lt;/p&gt;&lt;p&gt;1.&amp;nbsp;&amp;nbsp; &quot;У&amp;nbsp; (Бурхон&amp;nbsp; Мухаккик) бир дарё, мавжлари маъноларининг дурлари&amp;nbsp; Мухаммад алайхиссалом хакикатларидан багоят ошкор ва бенихоят яшириндир&quot;. &lt;br /&gt;Шайх Шихобиддин Сухравардий (1138-1235)&lt;/p&gt;&lt;p&gt;2.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Пишик, бўлгил, кахрдин бўлгил йирок, &lt;br /&gt;Бурхон Мухаккикдек нур бўл, бирок. &lt;br /&gt;Жалолиддин Румий (1207-1273)&lt;/p&gt;&lt;p&gt;3.&amp;nbsp;&amp;nbsp; &quot;Анинг хавотирга ишрофи жихатидан Саййиди Сирдонга машхурдир&quot;.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Алишер Навоий (1441-1501) &lt;br /&gt;Изох: Хавотир - тинчсизлик, оромсизлик. Ишроф-юкорига чикмок, вокиф бўлмок, тайёр бўлмок; хавотирга ишрофи (хамма нарсага тушунмок).&lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;right&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;em&gt;Бобоназар МУРТАЗОЕВ&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;right&quot;&gt;&lt;em&gt;Термиз Окшоми, 2006 йил, 29 ноябр&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;/div&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/19879.html</comments>
  <category>Маънавият ва маърифат</category>
  <category>Ислом дини</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/19563.html</guid>
  <pubDate>Mon, 26 Mar 2007 04:31:34 GMT</pubDate>
  <title>ХАСАН БАСРИЙ</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/19563.html</link>
  <description>&lt;p&gt;Кўплаб машойихларга пешволик килган, замонасининг аксарият арбобларини аклу заковати билан лол колдирган машойихлардан бири Хасан Басрийдир. Бўлажак буюк авлиё, забардаст олим пайгамбаримиз с.а.в. хотинлари Умма Салама разияллоху анхунинг озод этилган чўрилари Хайра хонадонида дунёга келган. Унга онамизнинг узлари «Оллох баракатли килсун» деб исмини Хасан кўйганлар. Унинг отаси сахоба Зайд ибн Собитнинг озод этилган кули Ясор эди. Бўлажак Шайхнинг тугилган йили сарчашмаларда аник кайд этилмаган. &lt;br /&gt;Унинг дастлабки тарбияси билан «илмда юксак мавкега эга бўлган» Уммо Салама шугулландилар, уни эмиздилар. Кейин эса Набий масжидидаги сахобалардан таълим олган. Хасаннинг камолотида Хазрат Алининг даъвату ваъзлари, хикматлари, шахсий ибратлари мухим роль ўйнади. Хасан 14 ёшга етгач, оила Басрага кучди ва у «Хасан Басрий» номи билан шухрат козона бошлади. Бу ерда Абдуллох ибн Аббосдан тафсир, хадис, кироат илмларини урганди. Басра ва унинг ат-рофида бир канча илмий доира — халка бор эди. Хасан Басрий уларга фаол катнашиб тил билими, илми бадеъ, фикх ва бошка замона билимларини ўрганиб, забардаст фикх донишманди даражасига етади; халк наздида ваъз айтиб, маърузалар ўкий бошлади. Барча хосу ом унинг нуткларини марок билан тинглар, хикматларини ёд олишарди. Хасан умр бўйи муминларни маърифатга, золимларни адолатга хидоят этишни ўзига одат килиб олди. Робия Адавия, Иброхим Адхам сингари бир неча машойихлар Хасан Басрийнинг дуосини олган, унинг кўлидан хирка кийган. Шайх тахминан 80 йил умр куриб, хижрий 110 йили Басрада вафот этган. Унинг хикмат ва кароматлари, у хакда хикоятлар барча тазкира ва манокиблардан жой олган. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;div class=&quot;ljcut&quot; text=&quot;Давомини ўкинг...&quot;&gt;Дунё ва унинг холати хусусида сўровчиларга кайтарган жавоблари Хасан Басрийнинг пурмаъно хикматлари жумласига киради: «Мендан Дунё ва охират хакида сўрадинг. Дуне ва охират Машрик ва Магриб холатига ухшайди. Уларнинг бирига канча якин борсанг, иккинчисидан шунча узоклашасан!».&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Сен мендан бу дунега тавсиф беришимни сўрадинг: Мен аввали азоб-укубат. охири йуклик булмиш бу дунёнинг нимасини тавсиф килайин! Унинг халолида мукофот, харомида азоб бор. Бунда ким бойиса, фитнага дучор бўлади. кимки кашшоклашса, уни махзунлик эгаллайди.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Холимизга вой булсин! Ўзимизга ўзимиз нима килиб куйдик? Динимизни хорладик, дунёмизни захарладик, хулкимизни буздик, кийим-кечак ва кўрпа-тўшагимизни янгиладик.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Кимдир кингир йулга кириб, бировнинг молини ейди. Унинг таоми зўрлик, хизмати мажбурийликдир. У киши аччикдан сунг ширинни, совукдан сунг иссикни, курукдан сўнг серсувликни хохлайди. Агар жуда туйиб кетса, овкатни хазм кила олмаганидан кекира-ди: «Эй хизматкор овкатни хазм киладиган бирон егулик келтир» деб буюради. &lt;br /&gt;Эй нодон, сен шу йусинда уз динингни хазм киляпсан, холос. Хой, мухтож кўшнинг холига бок! Сенга кўз тикиб турган бечораларнинг холи не кечди? Ол-лохнинг курсатмаларига амал килганинг шуми?! Кошки умр уткинчи эканини билсанг эди.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Хажжож ибн Юсуф Сакофий Ирокка хоким булгач Куфа билан Басра орасидаги Восит шахрида ўзига мухташам уй курдирди. Сўнгра еб-ичиб, байрам килиб. кейин хакига дуо этишлари учун одамларни чорлади. Хасан ана шундай жамоат жам булган фурсатдан фойдаланишни&amp;nbsp; кунглига тугиб кўйди.&amp;nbsp; Одамларга панднасихат килиш. Оллохни эслатиш, дунё зеб-зийнатларига хирс кўйишдан кайтариш ниятида йулга чикди. &lt;br /&gt;Курилган бинони кўриб, унинг хашаматидан ажабланди. Одамлар эса уша бахайбат касрни тавоф килар эдилар. Хасан ниятига мувофик равишда оломонга караб сўзлади: &lt;br /&gt;—&amp;nbsp;&amp;nbsp; Биз золимлар золими нима курганини курдик, албатта. Фиръавн бундан хам баланд ва кўркам бино курдирганини яхши биламиз. Бирок Оллох таоло Фиръавнни халок этди ва биносини кулатди. &lt;br /&gt;Хасан шу зайдда сузлайверди. Шунда ўша ерда хозир булганлардан бири золим хокимнинг хайбатидан куркиб: &lt;br /&gt;—&amp;nbsp;&amp;nbsp; Кифоя килар энди, э Абу Саид, кифоя килар энди? — деди. &lt;br /&gt;—&amp;nbsp; Оллох таоло илм ахлига билганларини яширмай, одамларга очик баен этиш масъулиятини юклаган! &lt;br /&gt;Газабланган Хажжож эртасига маслахатгумларига захрини сочди: &lt;br /&gt;—&amp;nbsp; Улим сизларга, сизларга ўлим булсин! Басралик бир кул чикиб бизга хохлаган гапини айтса-ю нахотки сизлардан бирон тирик жон унга рад жавобини бера олмаса. Оллохга касамки, мен сизларга унинг конини ичираман, эй куркоклар жамоаси! &lt;br /&gt;Шундан сунг Хажжож килич ва кунда хозирлашга буюрди. Мосламалар тайерланди. Жаллодлар чакирилди. Хасанни олиб келиш учун миршаблар жунатилди. Бир пасдан сўнг Хасан кириб келди. У килич, кунда ва жаллодни кўрган махали лабларини кимирлатиб куйди. Хажжожга мўминларнинг улуги, Оллох йўлига даъват этувчиларнинг энг саботлиси рубарў келганди. Хасанни бундай хайбатли курган Хажжож шошиб колди ва: &lt;br /&gt;—&amp;nbsp; Мана бу ерга, Абу Саид, мана бу турга... — дея дудукланди. Одамлар бу манзарани хайратланиб томоша килар эдилар. Чунки Хажжож Хасан Басрийни ўз ўрнига утказиб куйганди. &lt;br /&gt;Хасан Басрий жойлашиб олгач, Хажжож ундан баъзи ишлар хусусида масала сўради. Олим унга шошилмай, лўнда, чиройли ибора ва катьий асос билан жавоблар кайтарди. &lt;br /&gt;—&amp;nbsp;&amp;nbsp; Сиз илмлилар улугисиз. эй Абу Саид, — деди Хажжож барча масалаларга каноатланарли жавоб олгач. Сўнг ораларидаги зиддиятни бартараф этиш ниятида унинг соколига мушк суртди ва кузатиб кўйди. Хасан Басрийнинг изидан эшиккача бир хизматкор эргашди: &lt;br /&gt;—&amp;nbsp; Эй Абу Саид, билишимча хоким сизни мутлако бошка ниятда чакирган эди. Келган пайтингизда лабларингиз кимирлаганини кўрдим. Шунда нималар деган эдингиз, — дея сўради у. &lt;br /&gt;Хасан деди: &lt;br /&gt;—&amp;nbsp; Эй неъмат ато этгувчи ва кулфатда панох бергувчи Эгам! Оловни Иброхимга совук килиб, саломат колдирганингдек, мени хам Хажжож азобидан асраб, саломат килгин, дея дуо этган эдим.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Андок келтирибдурларким, Шайхнинг бир муриди бор эрдиким хар качон Куръондин оят ўкиса, фарёдлар килиб ўзини ерга урар эрди. &lt;br /&gt;Анга айди: &lt;br /&gt;—&amp;nbsp;&amp;nbsp; Эй ўгул ончаки килурсен, ўзингни тўхтатгунча кувватинг булса тўхтамасанг умринг ичидаги ибодатингни хирмонини фано ўтида куйдирурсен. Агар ўзингни тутмокга&amp;nbsp; кувватинг ва ихтиеринг бўлмаса&amp;nbsp; менга хам пора бергайсен ва гарна мани ўн манзил йирок ташлагунгдур. Андин кейин айди: албатта шайтон хар кишигаким хоюхаво анингдин пайдо булса, ул шайтондиндур. Хазрати Шайх бунда хукми голибга колиб сакаи шайтонни дебдурларким, баъзи хол доим рахмоний бўлур. Ва бу маънининг ифодасини шарх килиб, айтибдурларким ўзингда бў сайкани дафъ килмокга кадр кувватинг булиб, сандин сайка пайдо бўлса, ул шайтонийдур.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Накл килибдурларким, бир кун шайх Хасан мажлисда ўлтуруб ваъз айтур эрди. Хажжож бисёр лашкар бирла тиглар тортиб, сипарлар кўтариб мажлисга кириб келди ва ўлтурди. Бир бузурге хозир эрди айдиким, Хасанни не имтихон килоликим бў кўн имтихон кўни. Хасан бир зарра илтифот килмадилар ва харгиз анинг тарафига карамадилар. Ва айтур сўзларидин ёнмадилар. Мажлис тамом бўлди, ул бузург айдиким Хасандур,&amp;nbsp; охир Хасандур. Ул бузўрг Хасан олдига келиб: &lt;br /&gt;-Агар эр кишини курмок издасанг бу эрнинг жамолини кўрингузлар. &lt;br /&gt;Хажжожни туш курдиларким арафоти киематга тушибди. Айдиларким не тиларсен? Айдиким ани тиларменким, ахли тавхидлар тиларлар. Бу сўз андин эрди-ким жон берур вактда айдиким: Худовандо сала бирла бир овуч тупрокга узунгнинг Гаффор ва Акрам ва ал-Караминлигинг кўрсатгилким хамманинг кунглида ва огзида будурким мани дўзахга ташлагайсен ва магфират килмагайсен. Мани бу халойикнинг тамизлигидин чикоргил ва буларга фаол ал-муридлигингни кўрсатгил. Бу сўз шайх Хасанга етди у айди: анга ўхшарким бу чиркин бу айёрилик бирла охиратни хам алдагай.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Наклдурким, бир кун шайх Хасаннинг хонакохи эшиги тубида бир киши ўлтуруб эрди. Шайх Хасан хонакохнинг ўгзасида намоз килур эрди. Саждада онча йигладиким, кўз ёши нарвондин ул кишининг энгагига томди. Ул киши кичкирди: бу сув нопокму ё оругмудур? Шайх Хасан деди: энгагингни ювгилким, гунохларингни яширур.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Дебдур, одамдин кўй авлорокдурким бир кўйчи неча юз кўйни ўтлогдин ёндиродур, аммо халкни Худои азза ва жалла сўзи гунохдин ёндиролмайдур.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Дебдур, очлик Худойи таолонинг ер юзида кўйган таомидурким, содикларнинг бадани анинг бирла кувват олур.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Дебдур, очлик муридларга тавбадир.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Дебдур, дин ва имон таъма килгондин зоеъ бўлур, яъни йўк булур.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Дебдур, яхши бирла гунохнинг замони (умри) камрок бўлур.&lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;right&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;em&gt;Хамиджон Хомидийнинг &quot;Тафаккур алломалари&quot; тўпламидан.&lt;/em&gt; &lt;/p&gt;&lt;/div&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/19563.html</comments>
  <category>Маънавият ва маърифат</category>
  <category>Ислом дини</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/19229.html</guid>
  <pubDate>Mon, 26 Mar 2007 04:17:32 GMT</pubDate>
  <title>Кулок тутинг, ўтмиш сўйлаяпти</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/19229.html</link>
  <description>&lt;p&gt;Сухбатдош хакида:&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; align=&quot;left&quot; src=&quot;http://www.ljplus.ru/img3/a/k/aks_sado/Sh..jpg&quot; /&gt;Шопўлат Шайдуллаев 1960 йилда Кумкургон туманида таваллуд топган. 1977-1982 йилларда Тошкент Давлат университетининг тарих факультетида тахсил олди. Сўнгра 1982-2005 йилларда Ўзбекистан Фанлар Академиясининг ар¬хеология институтида фаолият юритди. Илмий фаошнти давомида 3 та монография. 70 дан зиёд илмий маколалар эьлон килган. &quot;Илк шахарлар ва давлатларнинг шаклланиши&quot; мавзуида номзодлик ишини ёклаган. У Бирлашган Араб Амирлигида. Уммон султонлигида. Италияда. Франция ва Герма-нияда 9 маротаба сафарда булиб, хориж кадимшунослигини чукур урганди. У илмни амалиёт билан боглик холда олиб 6ораётган. хусусан, вилоятимиз худудидаги катор тарихий ёдгорликлар, айникса катта ва бой тарихга эга булган Жаркўтон тарихий ёдгорлигидаги казишма ишларида самарали фаолият кўрсатаётган олимлардан биридир. Кадимшунос олим сифатида Ш. Шайдуллаев узок ва якин ўтмишимизни теран идрок килади.&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Фермер акаларимиз тарихий обидаларни текислаб, зироат экишмокда. Тарихий обида — тепаликлар ёнидан тадбиркорлар гишт заводи куриб, бемалол ишлашмокда. &lt;br /&gt;Баланд тепаликлар&amp;nbsp;гишт заводи учун кулай ва осон хом-ашё булиб хизмат килаётир. &lt;br /&gt;Айрим олимлар, тарихимиз жонкуярлари &quot;Халк, ўртасида кўпрок,таргибот-ташвикот, тушунтириш ишлари олиб бо¬рилса, максадга мувофик, бўлади&quot;, дейишади. Токи 50-100 йил мобайнида тушунтириш ишлари олиб бориб, муддаони англатгунча, обидаларнинг кўпи йўк бўлиб кетиши мумкин. &lt;br /&gt;Гапларим курук бўлмаслиги учун айрим аник мисолларни хам айтаман. Денов тумани худудидаги машхур Холчаён тарихий ёдгорлигини ким хам билмайди, дейсиз. Кадимги Тохаристонга алокадор энг зўр деворий суратлар шу ердан топилганди. Таникли археологик олима Г. Пугаченкова бу ёдгорлик хакида &quot;Холчаён&quot; деб номланган каттагина китоб битди ва рус тилида чоп эттирди. Шу китобни хисобга олмаганда дунё архелогия фанида ўзига хос унутилмас сахифа бўлган ёдгорликдан бугун хеч нарса колмади. Ёдгорликни ўзлаштиришиб, экин майдонига айлантиришди. Шўрчи туманидаги Кизилтепа ёдгорлиги Ўзбекистон худудидаги энг кадимий шахарлардан бири хисобланади. У кадимги Бактрия подшолигининг пойтахти бўлган. Умумий майдони 22 гектар. Ачинарлиси, устомон одамлар бу кадимий ёдгорлик — тепанинг устига насос билан сув чикариб, дехкончилик килишмокда. Маълумки, сув оралаган, сув сингган жой тарихий ёдгорлик сифатида ўз ахамиятини йукотади. Ёки эски Термиз обидаларини олиб курайлик. Шахар ўрни пастликда жойлашган. Унинг баландлик кисми ўзлаштирилиши окибатида ер ости сувлари пастга ташлаб кетди. Бу эса эски Термиз харобаларига жиддий зиён етказмокда. Хозир бориб кўрсангиз, ёдгорликнинг тўртдан бир кисми тўкайзорга айланган.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;Хўш, нима килиш керак? &lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;div class=&quot;ljcut&quot; text=&quot;Давомини ўкинг...&quot;&gt;Муаммони бартараф килишнинг йули, менимча, у кадар кийин эмас. Атига 4-5 гектар майдондаги пахтазордан воз кечиш керак. Ўрнига кам сув талаб киладиган, борингки, нўхат экиш лозим. &lt;br /&gt;Бошка яна бир ёдгорлик — Шўрчи туманидаги Далварзинтепани олиб кўрайлик. Бу ёдгорлик дунё археология фанининг ноёб бўлаги, энг кизикарли бобларидан биридир. Далварзинтепа — Кушон империясининг пойтахти. Дунё олимлари эса Кушон империясининг икки минг йиллигини нишонлаш арафасида. Чунки, бу империянинг жахон халклари тарихида тутган урни бекиёсдир. Ёдгорлик арк, Шахристон ва работдан иборат. Ер майдони 300 гектардан ортикрок.. Хозир ёдгорликнинг работ кисми батамом ўзлаштириб кетилган.&amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; align=&quot;middle&quot; src=&quot;http://www.ljplus.ru/img3/a/k/aks_sado/gazeta0001.jpg&quot; /&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;Яна бир мисол, Шеробод туманидаги Жаркўтон ёдгорлиги тарихда тутган ўрнига кўра, Месопотамиянинг илк шахарлари каторида туради. Умумий майдони 100 гектар. Бугунги кунда ёдгорликдан нари борса 60-65 гектар ер колган. Фермерлар тинимсиз ўзлаштириш билан машгул. Ёдгорлик ёнидаги кўшни фер¬мерлар бир йилда 4 гектар ерни ўзлаштиришга эришибди... Ахир Жаркўтон обидаси 4 минг йиллик тарихга эга-ку! Бундай ноёб, кадимий ёдгорликлар ер юзида бармок билан санарли. &lt;br /&gt;— Бу маълумотларни эшитаяпман-у, айрим одамлар олис тарихимиз сахифаларини ўйлаб ўтирмасдан йиртаётган ёки бой маданий, маънавий меросимизга дахлдор тарихий ёдгорликларни,тепаликларни тап тортмай ушатаётган эканлар-да, деган хаёлга бораяпман. Хўш, тарихий ёдгорликларни мухофаза киладиган идоралар нима иш билан банд? &lt;br /&gt;— Хамма гап ана шунда. Бу ерда ёдгорликларнинг эгаси ким, деган савол кўндаланг турибди. Тўгри,тарихий меросимизнинг такдири учун вилоят микёсида атиги битта ташкилот ва унинг хам битта ходими —бошлиги жавоб беради. Бу ташкилот маданий мерос объектларини мухофаза килиш ва ундан фойдаланиш вилоят давлат инспекцияси булиб, унга Пардахол Жўраева рахбарлик килади. Вилоятимиз худудидаги руйхатга олинган 341 та тарихий ёдгорликнинг холидан мунтазам хабар олиб, мухофаза килиш бир инспекциянинг рахбарига огирлик килади, албатта. Менимча, у ёки бу ёдгорликни мухофаза килиш учун худудий масъул идора бўлиши лозим. Ана шундагина тарихий ёдгорликларга етказилаётган талофатларга чек кўйилади. &lt;br /&gt;— Домла, бизда экотуризмни йўлга кўйса бўладими? Айрим хориж давлатлари экотуризмдан катта иктисодий наф кўраркан... &lt;br /&gt;“Бизда экотуризм йўлга кўйилди, пулинг булса томошага келавер&quot;, деган билан иш битмайди. Бизда экотуризм учун кулай, муносиб ва аклни лол килувчи жойлар бор. Лекин, бу жойларга шунчаки сайёхларни олиб бориш билан натижага эришиб бўлмайди. Аввало, бунинг учун мутахассислар керак. Дейлик, Тешиктош, Жаркўтон билан боглик тарихий деворни кайта тиклаш, жонлантириш лозим. Масалан, Туяминиш, Тошйўниш, яъни узок тарихга оид бўлган белги, атрибутлар сайёхларнинг диккатини ўзига тортади. Дейлик, &quot;Олис утмишда Тешиктош горида хаёт, тирикчилик мана бунака эди&quot;, деб сайёхларни лол килиб бўлмайди. Бугун тараккиётдан, XXI аср шовкин-суронидан каттик. чарчаган европаликларни дам олдирадиган манзарани вужудга келтириш лозим. Сайёхларни кизиктира билиш керак. Экотуризмнинг яна бир шарти шуки, ер юзида Будда тарихига кизикадиганлар жуда кўп. Энг кадимги Будда ибодатхонаси хам биздадир. Ер юзи ахолисининг бешдан бир кисми Будда тарихига кизикади. Агар бу йўналиш йўлга кўйилса, ишончим комилки, вилоятимизда экотуризм ривожланади. &lt;br /&gt;— Гап орасида вилоятимиз худудидаги рўйхатга олинган тарихий ёдгорликлар сони 341 та эканлигини&amp;nbsp; айтдингиз.&amp;nbsp;&amp;nbsp; Хозирга кадар ана шу обидаларнинг канчаси ўрганилди? &lt;br /&gt;—&amp;nbsp; Кадимшунос олимлар олдида хали бир дунё ишлар бор. Билишимча, шу вактга кадар вохамиздаги обидаларнинг атиги 5 фоизи ўрганилган,&amp;nbsp; холос. Хали ер ости кўхна заминимиз тарихимизга оид жуда кўп сирларни, асори-атикаларни ўз багрида яшириб келмокда. Уларни топиш, очиш, ўрганиш учун илм, сабот, неча ўн йилликлар ке¬рак. Хали Сурхон замини узок ўтмишимизга дахлдор нодир сахифаларни, ашёвий далилларни дунёга кўз-кўз килади. Зеро, Шарку—Гарбнинг кўзга кўринган кадимшунос олимларининг вилоятимз тарихий ёдгорликларига катта кизикиш билан караётганликлари хам бежиз эмас. Кулок тутайлик, ўтмиш бизга хикоя айтаяпти. Ёлгонни эмас, балки ростни айтаяпти.&lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;right&quot;&gt;Махмуд АБУЛФАЙЗ &lt;br /&gt;сухбатлашди. &lt;br /&gt;&lt;em&gt;&lt;br /&gt;“Чагониён” газетаси, 2006 йил, 1 декабр&lt;/em&gt; &lt;/p&gt;&lt;/div&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/19229.html</comments>
  <category>Маданият ва санъат</category>
  <category>Тарихга саёхат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>1</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/18967.html</guid>
  <pubDate>Tue, 13 Mar 2007 06:53:52 GMT</pubDate>
  <title>Дарвишлар</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/18967.html</link>
  <description>Хуш гойибдин етушти  бир жамоъа дарвишлар, &lt;br /&gt;Ботинида ху дерлар сирри пинхон дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Тинмай равон юрарлар, тинса такбир айтурлар, &lt;br /&gt;Тобса сухбат курарлар хуш сухбатлиг дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Жандалари   пурсалох, тасбехлари иллаллох. &lt;br /&gt;Хизмат килур хар сабох, балохўрдур дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Жандалари кир чафон, кўнглида юз минг армон&lt;br /&gt;Ушбу дунё бепоён, кўзга илмас дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;Жандалари эгнида, асолари илкида,&lt;br /&gt;Изад ёди кўнглида, Аллох дею дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Асли факир билсалар, вужуд шахрин кезсалар, &lt;br /&gt;Зохир, ботин тузсалар, саодатлиг дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Машойихлар сир-асрор, хизматида бўл зинхор, &lt;br /&gt;Пайгамбардин ёдгор колган турур дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Кул Хожа  Ахмад, мискин бўл, мискинлардин маъно сўр, &lt;br /&gt;Дарвишликни бил хузур, ху кушидур дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;* * * &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Йўл устида ўлтуруб йўлни сўрган давишлар, &lt;br /&gt;Укбодин хабар эштиб йўлга кирган дарзишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Асолари илкинда, химмат кури белинда, &lt;br /&gt;Изим ёди тилинда, Аллох деган дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Хирокалари кир чафон, кўнглнда юз минг аён, &lt;br /&gt;Билингиз, икки жахон кўзга илмас дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Дарвиш Хакнинг манзури, зикри турур гулзори, &lt;br /&gt;Хакни ёди асрори, хўб адаблиг дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Ёзукум кўб йўлатмас, асхоб дорусин тобмас, &lt;br /&gt;Кўзда ёшин курутмас, ёши окган дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Сири бирлан сўзларлар, тилга хикмат тузарлар, &lt;br /&gt;Ишк бирлан жон кезарлар ранги сариг дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Ит нафсини ўлдурур, кизил юзин сўлдурур,&lt;br /&gt;Хожа Ахмад кул турур, сотиб есун дарвишлар.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;i&gt;Хожа Ахмад Яссавий&lt;/i&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/18967.html</comments>
  <category>Маънавият ва маърифат</category>
  <category>Адабиёт олами</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/18848.html</guid>
  <pubDate>Thu, 04 Jan 2007 03:57:52 GMT</pubDate>
  <title>МУХАРРИР МИНБАРИДАН</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/18848.html</link>
  <description>Интернет сархадларида ушбу журналимизнинг пайдо бўлганидан бери, мана &lt;strong&gt;роппа-роса бир йил ўтди&lt;/strong&gt;. Шу давр мобайнида биз ушбу сахифаларни тасодифан, кизикиб ёки шунчаки бекорчиликдан ёхуд бирор бир маълумотни топиш илинжида очиб кўриб чиккан ва ўкиган бутунжахон тармок сайёхларини ўзимизда бор маълумотлар билан кизиктиришга, баъзи фикрларимиз билан ўртоклашишга бахоли кудрат харакат килиб келдик (умидимиз борки, бундай кейин хам гайратимиз тўлиб-тошиб келаверади). &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Кимдир журнал сахифаларидаги маколалардан ўзига бир кадар маънавий озука олган бўлса, ёдига тушган пайтлар шу сахифаларга яна мурожаат килиб, &quot;доимий муштарий&quot;га айланган бўлса бундан бехад хурсандмиз. &quot;Жонли Журнал&quot;имизни дастлаб ўта зерикарли топиб, унинг дизайни безаклари хусусида танкидий фикрларини билдириб ўтган дўстларимиздан хам миннатдормиз. Негаки, шундай фикрлар бизга он-лайн нашримизни янада ривожлантиришга, такомиллаштиришга, фойдаланиш учун кулай, чиройли бўлишининг пайида бўлишимизга туртки бўлади. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Журналимизни вараклаган киши ундаги маколалар асосан республика ва вилоят матбуотидан олиб берилаётганини сезади. Бу бизнинг матбуот сахифаларидаги ўзимизнинг кўнглимизга якин материаллар билан Интернет фойдаланувчиларини хам бахраманд килишга бўлган интилишимиздир. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Ўзингизга маълум, республикамиздаги оммавий ахборот воситаларининг жуда камчилиги Интернетдаги ўз кароргохи, веб-сайтига эга. Ўз навбатида, уларнинг хам камчилиги ўз вактида янгиланиб боради. Вилоятлар газеталарида эса бу янада камёб ходиса. Шу муносабат билан, бизнинг камтарона саъй-харакатимиз ўринлидир, деган фикрдамиз. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Сурхондарё вилоятидаги газеталар ичида биринчи бўлиб &lt;em&gt;&quot;Термиз окшоми&quot;&lt;/em&gt; газетаси &lt;a href=&quot;http://www.termezokshomi.uz/&quot;&gt;ўз веб-сайти&lt;/a&gt;га эга бўлди ва шу йилнинг бошидан ишга тушди (лекин янгиланмаётганлиги чаток). Бу вилоят ахли, умуман, воханинг ўтмиши ва бугунига бефарк бўлмаган барча-барча учун катта бир&amp;nbsp; янгилик, бошка ОАВ учун эса бир ўрнак. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Барча нарсага танкидий назар билан каровчи кишилар: &quot;ишкилиб, буёкда факат кўчирмачилик экан-да&quot;, деб кўйишлари мумкин. Биз нима дердик, буни кандай атасангиз атайверингу, лекин ахборотнинг манбаси факат битта бўлмайди, ва унинг узатилиш воситаси хам бир хил эмас. Хозирда тобора оммавийлашиб бораётган, аммо ўзбек тилидаги манбалари хануз гариб бўлиб келаётган Интернет оламидаги бу хилдаги фаолият эса, албатта фойдадан холи эмасдир (колаверса, биз муаллифлик хукуки масаласига хам жиддий караймиз). Журналимизнинг номланиши хам сизга шу хилдаги маънони англатиб тургандир. Бундан ташкари, бошка манбаларда эълон килинмаган кичик тадкикотлар, таржималар хам эълон килиб келинмокда ва ниятимиз шуки, бу иш бундан кейин хам давом этажак. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Бир неча хафта давом этган танаффусдан сўнг, сизнинг эътиборингизга яна бир катор маколаларни хавола килмокдамиз. Бундан кейин археология, шаркшунослик бўйича материаллар, тарихчи олимлар тўгрисида кизикарли хикоялар журналимизда асосий ўринни эгаллайди. &lt;br /&gt;Сизнинг фикр-мулохазаларингизни кутиб коламиз, зеро улар биз учун мухим ва кадрлидир.</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/18848.html</comments>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/17971.html</guid>
  <pubDate>Wed, 22 Nov 2006 10:17:05 GMT</pubDate>
  <title>Riyozat ul-nafs</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/17971.html</link>
  <description>&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font face=&quot;Times New Roman&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;BADAN TARBIYASI&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font face=&quot;Times New Roman&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://pics.livejournal.com/aks_sado/pic/00005yde/&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&lt;img height=&quot;162&quot; alt=&quot;&quot; width=&quot;120&quot; align=&quot;left&quot; border=&quot;0&quot; src=&quot;http://pics.livejournal.com/aks_sado/pic/00005yde&quot; /&gt;&lt;/font&gt;&lt;/a&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;Yaxshiliklarni qilishda monelik qiladigan tuyg’ularni yo’q qilib borish lozim. Buning uchun nafsni kuchsizlantirish zarur. Ko’p orzu-istaklarning manbai bo’lgan, rohat-farog’at, kayf-safo, tanballik, zavqni hohlaydigan bu nafsni, uning orzu-istaklari manbaini quritmoq lozim. Ya’ni urishayotgan lashkarni ta’minlash yo’llari kesilmog’i lozim. Nafsga qarshi jihod qilinadi, mujodala etiladi. Nafs yengilishi kerak! Agar nafs baquvvat bo’lsa, bu pahlavonni yengish qiyin bo’ladi, chunki ta’minot kuchi bo’lgan dushman lashkarini yengish qiyin. Orqadan ta’minot yo’llarini kesib, uni o’q-dorisiz, oziq-ovqatsiz, masalliqsiz, suvsiz qoldirmoq lozim. Shuning uchun &lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;turuqi nafsoniyya&lt;/i&gt;da, ya’ni nafsoniy tariqatda &lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;riyozati nafs &lt;/i&gt;asos qilib olinadi.&amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;/font&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;a name=&quot;cutid1&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;div class=&quot;ljcut&quot; text=&quot;Давоми...&quot;&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt; TEXT-INDENT: 35.4pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font face=&quot;Times New Roman&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;Riyozati nafs – xohish qilgan narsalardan tiyilmoq, uni tarbiya qilmoq, qiynamoq, bir qancha siquvlar ostida qattiqroq ta’limga tobe tutmoq ma’nosida keladi. &lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;Riyozat ul-badan &lt;/i&gt;bor, bu badan tarbiyasi, tana riyozatidir. Buni g’arblik, yevropaliklar gimnastik mashg’ulot deyishadi. Bir inson har kuni yuguradi. “Nega buncha yugurasan? Axir terlaysan, charchaysan, nima keragi bor?”, desangiz, “Mayli, mening vujudimga shu kerak” deydi, yuguraveradi… Shtanga ko’taradi. “Buncha yukni ko’tarish nima kerak. Sen hammolmisan?” desangiz, “Mening a’zolarim baquvvat bo’lsin!” deydi, buni qiladi. Orqa g’ildiragi joyida aylanadigan bir velosipedga chiqib, soatlab pedal bosadi. “Buni minib bir yoqqa borolmasang, nima qilasan buncha aylantirib?” desangiz, “Men buni haydab a’zolarimni baquvvat qilishim kerak”, deydi. Bu &lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;“riyozat ul-badan”&lt;/i&gt;, ya’ni badan tarbiyasidir. Ya’ni badanini bir qancha tazyiqlar ostida, qiyin shartlar ostida quvvatli tutishga urinadi.&amp;nbsp;&lt;/font&gt;&lt;span style=&quot;mso-spacerun: yes&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/font&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;OZ YEMOQ&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://pics.livejournal.com/aks_sado/pic/000038y9/&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&lt;img height=&quot;108&quot; alt=&quot;&quot; width=&quot;120&quot; align=&quot;left&quot; border=&quot;0&quot; src=&quot;http://pics.livejournal.com/aks_sado/pic/000038y9&quot; /&gt;&lt;/font&gt;&lt;/a&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;Nafsga qarshi qilinadigan tazyiqlardan biri, eng birinchisi – oz yemoq. Buning uchun &lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;taqlili taom &lt;/i&gt;ta’biri qo’llanadi. Ovqat insonni quvvatlantiradi, ammo nafsni taqviya etadi – kuchaytiradi. Qorni to’ygan insonni zabtu rabt ostiga olish qiyinlashadi. Bu xususda ko’p hadisi shariflar bor. “Kofir etti ichagi to’lguncha yeydi, mo’min bit ichagiga yarasha yeydi”. Ya’ni bir o’tirganida shunchalar yeydiki, shipirib-sidirib og’ziga tiqaveradi-yu, lekin qorni to’ymaydi. &lt;st1:place w:st=&quot;on&quot;&gt;Yana&lt;/st1:place&gt; atrofga olazarak boqadi. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&lt;span style=&quot;mso-tab-count: 1&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;Bir kishi islomni o’rganish uchun hazrati Payg’ambarimizga kelibdi. Dasturxon boshida&lt;/font&gt;&lt;a href=&quot;http://pics.livejournal.com/aks_sado/pic/000026kr/&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&lt;img height=&quot;116&quot; alt=&quot;&quot; width=&quot;130&quot; align=&quot;right&quot; border=&quot;0&quot; src=&quot;http://pics.livejournal.com/aks_sado/pic/000026kr&quot; /&gt;&lt;/font&gt;&lt;/a&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt; o’tiribdi. O’rtaga bir taboq keladi. Hamma dasturxon atrofiga o’tiradi. Ovqatdan yeyishadi. Bu odamning esa ko’zi och, supurib-sidirib tushiryapti! Boshqalar ozgina g’amgin bo’lishibdi, bir taboqdan yeyishyapti, axir. Bittasi tez-tez olib yeyavergach, boshqalarmahrum qoladi… Oradan birmuncha vaqt o’tib, xuddi shu shaxs Islomning haq din ekanini bilib, musulmon bo’ladi. O’sha birodarlari bilan o’tiradi, “Bisilloh”dan boshlab, birga ovqatlanadi, lekin endi o’z oldidan oladi. Islomiy odobga rioya qiladi. Hammalari to’yishadi. Ilgari shuncha taomni yeb to’ymay, yana bormi? – deb so’ragan inson bus afar hech qanday istagini bildirmaydi. Hazrati Payg’ambarimiz boyagi hadisni ana shu sabab bilan aytdilar. “kofir yetti me’da bilan yeydi, ya’ni ichida to’qqiz jonli, yetti jonli bir narsa bor, hirs bilan yeydi; mo’min esa bir me’da bilan yeydi”. Demak, oz yemoq -&lt;span style=&quot;mso-spacerun: yes&quot;&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;birinchi tarbiya. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt; TEXT-INDENT: 35.4pt&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/font&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;OZ UXLAMOQ &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;Ikkinchisi oz uxlamoqdir. Uyqu insonning orzu-istaklarini uyg’otadi. “Orzu” - forscha so’z, rabchasi “&lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;shahvatun&lt;/i&gt;”. Shiddatli istaklar – &lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;shahvai nafsoniya. &lt;/i&gt;Bizesa “shahvat” so’zini faqat erkak-ayol o’rtasidagi istaklarga oid qilib qo’llaymiz. Arabchada qorinning istagi ham, ya’ni shiddatli yemoq orzusi ham – “&lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;shahvat ul-batn”&lt;/i&gt; deyiladi. Biz bu o’rinda “ishtaha” so’zini qo’llaymiz. Arablar “shahvat” so’zini ishlatadi. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&lt;span style=&quot;mso-tab-count: 1&quot;&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;Shahvati nafsoniyani sindirish choralaridan biri – oz yemoq, taqlili taom; ikkinchisi – oz uxlamoq… Sakkiz-to’qqiz soat uxlagan odam turib, arslondek kerishadi, keyin kelib &lt;st1:place w:st=&quot;on&quot;&gt;rosa&lt;/st1:place&gt; qornini to’yg’azadi; bunday inson ko’chaga chiqqanida, uning yurish tarsi bilan to’rt-besh soat uxlagan, ro’zadr bir insonning ahvoli boshqa-boshqa bo’ladi, farqli bo’ladi. Me’da, qorin bo’shaganda insond bir ma’naviy holat paydo bo’ladi. Qalbiga riqqat – yumshoqlik, muloyimlik keladi. Nasihatni tushunishi mumkin bo’ladi. Orzu-istaklari ham unchalik jo’shqin bo’lmaydi. Sahardan shomgacha ro’za tutib, peshinda och qolmaydi ham, joni biron narsani talab qilmaydi. Haligi inson esa tushlikda ovqat yegani holda, yana asr paytida bir narsalar yeydi, tag’in och qoladi. Unisi esa shomgacha bemalol yuradi. Keyin boshqa talab-istaklarni tiyadi. Oz yeb, oz uxlagandan keyin yaxshi bir yo’lga kirgan bo’ladi. Ichki talablari, nafsning turtkilari kamayadi. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt; TEXT-INDENT: 35.4pt&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/font&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;OZ GAPIROQ&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;Uchinchisi – &lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;taqlili kalom, &lt;/i&gt;oz gapirmoq. Chunki inson ko’p gapirgnda, gaplari nisbatida xato qilish nisbati ham ortadi. Gapirgan sari xato miqdori ham ko’payadi, gapirmasa, tafakkuri ortadi, fikrlash qobiliyati ortadi. O’ylashi, fikrlashi uchun vaqti ko’payadi. Shu jihatdan Payg’ambar janobimiz (sav) hadisi shariflarida: “&lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;Sukut ham ibodatdir&lt;/i&gt;” dedilar. Bu ibodatni bajarish uchun iloji boricha kamroq gapirish kerak. Bema’ni va puch, o’rinsiz, luzumsiz gapirmaslik muhim bir qoidadir. Bu turdagi foydasiz gap-so’zlar “&lt;i style=&quot;mso-bidi-font-style: normal&quot;&gt;moloya’ni&lt;/i&gt;” deyiladi. Bu hech bir ma’noga ega bo’lmagan, puch, murod-maqsadsiz so’zlar, degani. Inson moloya’nini tark etmog’i kerak. Albatta, odam zaruriy gaplarni gaplashadi. Kerakli gaplarni aytadi. Faoliyatini davom ettirish uchun lozim bo’lgan gaplarni so’zlashadi. Oilada, ishxonada, boshqa joylarda kerakli gaplarini gaplashadi. Ammo moloya’nini – puch, behuda gaplarni tark etadi. Shunda tafakkuri ortadi. &lt;span style=&quot;mso-spacerun: yes&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;mso-spacerun: yes&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt; TEXT-INDENT: 35.4pt&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/font&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot; align=&quot;right&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;em&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;Mahmud As’ad Jo’shonning “Tasavvuf va go’zallik” kitobidan. &lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/em&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt&quot; align=&quot;right&quot;&gt;&lt;span lang=&quot;EN-US&quot; style=&quot;FONT-SIZE: 11pt; mso-ansi-language: EN-US&quot;&gt;&lt;em&gt;&lt;font size=&quot;3&quot;&gt;&lt;span style=&quot;mso-spacerun: yes&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;“O’zbekiston adabiyoti va san’ati” gazetasi. 2006 yil, 20 oktabr.&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/font&gt;&lt;/em&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 0cm 0pt; TEXT-INDENT: 35.4pt&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;/div&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/17971.html</comments>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/17918.html</guid>
  <pubDate>Thu, 16 Nov 2006 07:11:36 GMT</pubDate>
  <title>Сўнгги ўрта асрларнинг хунармандчилиги ёки мис косадаги битиклар тўгрисида</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/17918.html</link>
  <description>&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 6pt 0pt 0cm; TEXT-ALIGN: justify&quot;&gt;&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;MARGIN: 0cm 6pt 0pt 0cm; TEXT-ALIGN: justify&quot;&gt;&lt;font size=&quot;2&quot;&gt;&lt;span style=&quot;FONT-SIZE: 11.5pt&quot;&gt;&lt;?xml:namespace prefix = o ns = &quot;urn:schemas-microsoft-com:office:office&quot; /&gt;&lt;o:p&gt;&lt;/o:p&gt;&lt;/span&gt;&lt;/font&gt;&lt;/p&gt;Сўнгги ўрта асрларда Термиз ва Чагониён худуди аввало Бухоро хонлиги, кейинчалик Бухоро амирлигига бўйсундирилган. Ўрта асрларнинг барча даврлари каби Бухоро Ўрта Осиёнинг савдо хунармандчилик ва маданий, сиёсий-маъмурий маркази бўлиб колди.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Бухоро амирлиги даврида хам хунармандчилик ишлаб чикаришнинг мухим ва етакчи сохасига айланди. Унинг кулолчилик, мисгарлик, чилангарлик, заргарлик, зардўзлик, тўкимачилик, косибчилик каби сохалари тараккий этди.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Хусусан Бухоро, Самарканд, Хива, Кўкон, Тошкент, Карши, Термиз каби шахарлар хам хунармандчиликнинг марказларига айланган.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Бухорода ишлаб чикарилган махсулотлар мамлакатнинг ички ва ташки савдосида мухим ахамият касб этган.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Айникса Бухоро мисгарлик махсулотлари диккатга сазовор бўлган. Мисгарликнинг худди кулолчилик ва косагарлик, кўзагарлик, заргарлик (такинчоклар ясаш) каби тармоклари тараккий этган. Бухорода Ўрта Осиёнинг бадиий ва амалий санъат мактаби мавжуд эди &lt;em&gt;(Пугаченкова Р.А, Ремпель Л.И. История искусств Узбекистана. М, 1965).&lt;br /&gt;&lt;/em&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Термиз Археология музейида сакланаётган мис коса XIX асрга оид Бухоро мисгарлик санъатининг намунаси бўлиб, у кизгиш мисдан ишланган. Бундай мис хом ашё сифатида Балх вилоятидан олиб келинган.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;em&gt;Маколанинг давомини (суратлари билан) ўкиш учун куйидаги файлни юклаб олинг:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;/em&gt;&lt;img title=&quot;&quot; height=&quot;16&quot; src=&quot;http://www.ljplus.ru/img/a/k/aks_sado/w.jpg&quot; align=&quot;left&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://archaeomuseum.freenet.uz/res/songgi_orta_asrlarning_hunarmandchiligi.doc&quot;&gt;http://archaeomuseum.freenet.uz/res/songgi_orta_asrlarning_hunarmandchiligi.doc&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/17918.html</comments>
  <category>Маданият ва санъат</category>
  <category>Тарихга саёхат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/17436.html</guid>
  <pubDate>Thu, 16 Nov 2006 06:54:54 GMT</pubDate>
  <title>Кўзгу, патнисдаги сфинкс ва хаттотлик санъати</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/17436.html</link>
  <description>Араб истилосидан сўнг (IX-X) шимолий Тохаристонда амалий санъат (босдийхунар) юкори даражада ривожланди. IX-X асрдан бошлаб бу заминда сопол идишларни бўяш, матоларни безаш, шиша ишлаб чикариш, шу каторда сфинкслар тасвири ва хаттотлик каби амалий санъат намуналари вужудга келдики, булар тарихий манбаларда бадиий хунар сохасида янгилик сифатида эътироф этилади.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Сфинкс - (юнонча Sphinx) Кадимги Мисрда: одам киёфасидаги афсонавий махлук хайкали, подшох хокимиятининг рамзи (намуналари хозиргача сакланиб келган.); юнон афсоналарида одам киёфасидаги канотли махлук. &lt;em&gt;(1. Русча-ўзбекча лугат. 2-жилд. Тошкент, 1984. 540-б. 2. Ўзбек Совет энциклопедияси, 10-жилд. 466-б. Тошкент, 1978. 3. Н.Неъматов. “Давлати Самониён”. Душанбе, Ирфон. 1989 й. 177-184 б.)&lt;br /&gt;&lt;/em&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Сфинкс ва хаттотлик санъати асосан коса, лаган, патнис, кўзгу ва шунга ўхшаш идишларда кўзга ташланади. Г.А.Пугаченкова, Н.Неъматов, Л.И.Ремпелларнинг таъкидига кўра, ўша даврнинг хунармандлари идишларга хандасий ва наботий (гунча, нахл дарахтининг новдалари, анор меваси ва хоказо) накш берар эдилар. Гохида эса грифон-сфинкс тасвирлар, канотли &lt;br /&gt;лочин ва бургут тумшуги суратларини яратар эдилар. Бундан ташкари, гохида яхши ният, зарбулмасалу маколлар, хасислик, олий химматлик хакидаги арабий калималарни хам ёзар эдилар.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Фикримизнинг далили сифатида Кўхна Термиздан топилган Термиз Археология музейи 7-кўргазма залида ноёб экспонат сифатида намойиш килинаётган бронзадан ясалган кўзгу ва патнисни мисол келтиришимиз мумкин.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;em&gt;Маколанинг давомини (суратлари билан) ўкиш учун куйидаги&amp;nbsp;файлни юклаб олинг:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;img title=&quot;&quot; height=&quot;16&quot; src=&quot;http://www.ljplus.ru/img/a/k/aks_sado/w.jpg&quot; align=&quot;left&quot;&gt;&lt;/em&gt;&lt;a href=&quot;http://archaeomuseum.freenet.uz/res/kozgu_patnisdagi_sfinks_va_hattotlik_sanati.doc&quot;&gt;http://archaeomuseum.freenet.uz/res/kozgu_patnisdagi_sfinks_va_hattotlik_sanati.doc&lt;/a&gt;&lt;em&gt;&amp;nbsp;&lt;/em&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/17436.html</comments>
  <category>Маданият ва санъат</category>
  <category>Тарихга саёхат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/17301.html</guid>
  <pubDate>Thu, 16 Nov 2006 06:34:54 GMT</pubDate>
  <title>Саййид Оталик мадрасаси</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/17301.html</link>
  <description>Сурхон вохасининг Денов шахрида жойлашган мадраса биноси Моварауннахрнинг XVII асрга оид меъморий обидаси бўлиб, мадрасанинг курилиши&amp;nbsp; жуйборий хожалари номи билан боглик.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Жуйборий хожаларига Бухоро хонлари доимо катта илтифот кўрсатиб келишган. Жумладан, Имомкулихон (1611-1642 й.) Бухоро тахтига ўтиргач, синглисини Тожиддин Хожа Хасан Жуйборийга никохлаб беради. Унга инъом сифатида Бухородаги Пирмаст ва Хисордаги Денов ерларини мухрлаб тортик этади. Хукмдор инъом этган ерлар жуйборийлар томонидан мустакил бошкарилган ва бу ер эгаларига «оталик» унвони берилган.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Тожиддин Хожа Хасан Жуйборий ўз маблаги эвазига Деновда иккита мадраса курдиради. Тожиддин пайгамбарзодалар авлодига мансуб бўлганлиги туфайли эл орасида саййид унвонига эга эди. Шу сабабдан мадраса унинг номи билан «Саййид Оталик» деб аталган ва у 1612-1628 йиллар давомида куриб битказилган.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Мадраса биносининг пойдевори чукурлиги 5,5 метр бўлиб, унга бир неча катор камиш тўшалиб, пишган гиштлар билан алохида усулда териб чикилган. Бинонинг эни 46 метр, бўйи 64 метрга тенг. Тўрт бурчагида 4 та бурж бўлиб, деразалари накшин панжаралар билан безатилган. У 114 хужарадан иборат. Мадраса хужралари сони Куръони Карим суралари сонига киёс килингани билан диккатга сазовордир. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;em&gt;Маколанинг давомини (суратлари билан) ўкиш учун куйидаги манзилдан файл юклаб олинг:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;img title=&quot;&quot; src=&quot;http://www.ljplus.ru/img/a/k/aks_sado/w.jpg&quot; align=&quot;left&quot;&gt;&lt;/em&gt;&lt;a href=&quot;http://archaeomuseum.freenet.uz/res/sayyid_otaliq_madrasasi.doc&quot;&gt;http://archaeomuseum.freenet.uz/res/sayyid_otaliq_madrasasi.doc&lt;/a&gt;&lt;em&gt;&amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;/em&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/17301.html</comments>
  <category>Маънавият ва маърифат</category>
  <category>Тарихга саёхат</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>0</lj:reply-count>
</item>
<item>
  <guid isPermaLink='true'>http://aks-sado.livejournal.com/16786.html</guid>
  <pubDate>Thu, 16 Nov 2006 05:47:20 GMT</pubDate>
  <title>“OYINA” JURNALI XAZINASIDAN</title>
  <link>http://aks-sado.livejournal.com/16786.html</link>
  <description>&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://www.ljplus.ru/img/a/k/aks_sado/kitob-taxta.jpg&quot; width=&quot;120&quot; height=&quot;112&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br /&gt;- Tolibi ilm va tolibi mol to’ymas xarisdur. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;em&gt;1915, 8-son.&lt;/em&gt; &lt;/p&gt;&lt;p&gt;- So’z ila taraqqiy qilinmas, ish lozim. &lt;br /&gt;- Jahon ahli shijoatnikidur. &lt;br /&gt;- Noumidlik xatolarning kattasidur. &lt;br /&gt;- Adolatning hukm surgoni yerda islohni kerakligi yo’q.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;em&gt;&lt;br /&gt;1915, 10-son.&lt;/em&gt; &lt;/p&gt;&lt;p&gt;- Teyotru tomoshadur, tomoshalarning foidaligidur.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;br /&gt;- Teyotru oynag’a o’xsharki, tomoshabinlar ichinda o’zlarini ko’rarlar. &lt;br /&gt;- Eng a’lo zavq tahsil, ilmu ma’rifatdur. Bu zavqning martabai afroti bo’lmagoni kabi pushaymonligi-da yo’qdur. &lt;br /&gt;- Zakovat egalari bani odamning eng xos qismidur.&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&lt;em&gt;&amp;nbsp;&lt;br /&gt;1915, 13-son.&lt;/em&gt; &lt;/p&gt;&lt;p&gt;- Zararli nimarsalarni oz etmak naf’lik nimarsalar ko’paymoqdin avvalidur. &lt;br /&gt;- Baqadar talabi ilm bo’lursan, olam bo’lguncha talab bo’lursan. &lt;br /&gt;- Insonga ofat so’ylamakdin, hayvong’a so’ylamaslikdin kelur. &lt;br /&gt;- Tabib kasalg’a qanday muomala etsa, olim-da johilg’a shunday muomala etsun. &lt;br /&gt;&lt;em&gt;&lt;br /&gt;1915, 14-son.&lt;/em&gt; &lt;/p&gt;&lt;p&gt;- Dunyoda eng yomon hol qarilik ila yo’qsullikni birlashgonidur.&lt;br /&gt;- Zakiylar odamlarning eng xos qismidur. &lt;br /&gt;- Badbaxt ul kishidurki, anga so’z ta’sir etmaz. &lt;br /&gt;&lt;em&gt;&amp;nbsp;&lt;br /&gt;1915, 15-son.&lt;/em&gt; &lt;/p&gt;</description>
  <comments>http://aks-sado.livejournal.com/16786.html</comments>
  <category>Тафаккур гулшани</category>
  <lj:security>public</lj:security>
  <lj:reply-count>2</lj:reply-count>
</item>
</channel>
</rss>
